Занимљивости

Када у некој ситуацији кажемо да „пас лаје, а ветар носи”, тада у ствари обезвређујемо оно што је изговорила друга особа. Поређењем онога што говори особа и онога што ради пас, индиректно тврдимо да су пас и особа исто, то јест да она јесте пас. Слично одузимање вредности ономе што други људе говоре и коментаришу је у народној изреци: „Пси лају, каравани пролазе.” Тиме што на индиректном, скривеном и имплицитном нивоу комуникације другу особу изједначавамо са псом, ми поручујемо да она није човек, да је мање вредна од човека, да је пас, животиња. Тврдећи да је животиња, а не човек, ми заступамо представу о другој особи према којој је она дехуманизована, то јест рашчовечена. А управо је то главна особина осећања презира.
Псовање је примитивно и некултурно понашање које је повезано са доживљавањем и изражавањем различитих осећања. Људи псују да би изразили љутњу, бес, презир, увређеност, страх, изненађење, запрепашћење, мржњу... Родитељи деци забрањују псовање и захтевају да своја осећања изразе на прихватљив, културни начин. Упркос томе, код нас је псовање сувише присутно, а често се разуме као знак одраслости, моћи, снаге.

Слика Ричарда Лустига се налази у Риплијевом „Веровали или не музеју“. Он је једини човек који је седам пута освојио главну награду на лутрији од 1993. године када је почео да добија.
Лустиг је недавно објавио књигу која читаоцима говори како да повећају шансе да добију на лутрији. Он тврди да је развио систем који му помаже да редовно осваја новац на лутрији, коју игра свакодневно.
„Биле су ми потребне године успеха и грешака како бих стигао до тачке да могу да играм игру са знатно мање губитака и много више победа“, изјавио је.
Шансе су увек против вас када играте лутрију.
Шанса да освојите 1.000 долара купујући срећку од 20 долара износи 1 наспрам 2.000, међутим, Лустиг верује да те шансе могу бити боље уколико играте паметно.
„Уколико ћете куповати греб-греб срећке, купујете по десет срећки исте игре у низу. Особе које иду кроз живот надајући се да ће имати среће само се заваравају“, тврди он.

Марко Лончаревић (9), ученик трећег разреда основне школе Јосиф Панчић из Београда, успео је некако да објасни својим родитељима Милени (39) и Бобану (40) све што их је интересовало везано за аустријску евровизијску представницу Кончиту Вурст.
Марко каже да је у почетку све деловало потпуно безнадежно, али да су родитељи ипак нешто укапирали после пар сати објашњавања.
- Таман кад скапирају да је то мушкарац са брадом, онда их буни то што има сукњу. Онда кад им кажем да се осећа као жена, питају се зашто има браду. Рекао сам им да можда баш тиме жели да пошаље неку поруку, тако да мислим да су донекле скапирали – каже Марко.
Овај основац додаје да не може ни да замисли како је осталим његовим вршњацима који морају својим родитељима, који су тек у својим тридесетим или четрдесетим да објашњавају овакве појаве.
- Они су ипак мало старији и личности су им се формирале у неко друго време, па им је данас тешко да схвате да људи имају право на избор уколико то никога не угрожава, као и да то никако не утиче на њихове животе. Али уз мало труда мислим да је сваки родитељ може у великој мери да спозна и да прихвати савремени свет око себе, напомиње Марко.

Сваки глумац је по нечему посебан, по нечему се разликује од других. Ипак, постоји седам чињеница које потврђују да је Кијану Ривс (49) заиста посебан.
Врло је дарежљив, неколико пута се чак и одрекао хонорара
За многе глумце пријатељи причају да су шкрти, да пазе на сваки цент, али о Кијану Ривсу приче су потпуно другачије. Током година стекао је репутацију глумца који је врло дарежљив, човека којем новац није на првом месту.
- Следећих неколико векова могао бих да живим од новца који сам досад зарадио. Уопште не сумњам у то. Новац и материјално нису ми уопште важни - рекао је Кијану за часопис Хелоу 2003. године.
Док је снимао филм "Ђавољи адвокат" Ривс је пристао на неколико милиона долара мањи хонорар како би могли да плате Алу Паћину да глуми у филму. Рекао је да не би имало смисла да је уместо Паћина глумио неко други и да би филм био лош без Ала.
Док је снимао филмски серијал "Матрикс" одлучио је да свој хонорар подели с екипом која је радила на специјалним ефектима и костимима. За филм је добио 10 милиона долара, а будући да је филм у биоскопима био велики хит на крају је зарадио 35 милиона долара. Ривс би зарадио чак 75 милиона долара, али поделио је зараду са људима за које је мислио да то заслужују.

Аустријанац Том Нојвирт (26), познатији под уметничким именом Кончита Вурст, донео је Аустрији победу на 59. „Песми Евровизије” која је прексиноћ завршена у Копенхагену у Данској. Баладом „Rise Like a Phoenix”, „брадата жена”, како су ову особу европски медији ословљавали од почетка такмичења за најбољу песму Старог континента, сакупила је највише поена (290, од којих 13 дванаестица), више од другопласираних представника Холандије и трећепласиране певачице из Шведске.
Министар културе Аустрије Јозеф Остермајер изразио је јуче задовољство што је Аустрија победила на „Евросонгу” и рекао да се радује што ће његова земља бити домаћин такмичења песама лаких нота идуће године.
„Прво место за Аустрију на ’Песми Евровизије’ је велика победа Кончите Вурст, али и победа Европе по питању толеранције и поштовања”, поручио је Остермајер.
Одлазак Кончите Вурст на „Евросонг” у Данску био је критикован у аустријској јавности, која је око ове личности била подељена. Неки познати уметници, али и политичари у Аустрији говорили су да је срамота да таква личност представља ову земљу.

Ризик од катастрофалног удара астероида већи је него што се мислило - тврде научници и упозоравају да је од 2000. до 2013 године Земљу погодило 26. астероида.
У случају потпуних удара, експлозивна снага износила би између 1 и 600 килотона ТНТ-а, а атомска бомба која је уништила Хирошиму 1945. године имала је снагу од 15 килотона.
Земља се непрестано судара са деловима астероида, упозорава организација "Б-612" са седиштем у Калифорнији. Срећом, већина астероида експлодира високо у атмосфери па је штета на тлу много мања.
Далеко најјачи удар у 21. веку - био је пад астероида у Чељабинску.
Док већина астероида са потенцијалом да униште Земљу или континент бива уочена, мање од 10.000 (од укупно милион астероида са потенцијалом да униште већи град) уочено је помоћу вемирских или опсерваторија на Земљи.
"Пошто не знамо ни где ни када ће доћи до следећег великог удара који би могао да уништи неки град, једино што тренутно можемо учинити јесте да се уздамо у пуку срећу " - упозорава астронаут Ед Лу.

Људско тело поседује једно потпуно јединствено место. Ако редовно стављате на њега коцку леда, организам почиње да се подмлађује, многе болести нестају, а ви ћете увек бити здрави, расположени и пуни енергије.
Ово се место налази између тетива у пределу врата, а конкретно на потиљку, то је рупица  где се сједињују глава и врат. То место се у кинеској акупунктури зове Фен Фу („уточиште ветра“).
Метода се састоји у следећем: човек лежи на стомаку (или седи) и стави коцку леда (отприлике 2×2 цм) на тачку Фен Фу (рупицу на потиљку), и држи га тако 20-ак минута. Коцка леда може да се фиксира завојем, марамом, итд. Радити редовно, са паузама од 2-3 дана, ујутро на празан стомак и увече, пред спавање. Прехлада код ове процедуре није могућа. Испочетка може да буде присутан осећај хладоће, али за 30-40 секунди осећа се прилив топлоте на тачку деловања. Првих дана ћете имати осећај еуфорије због ослобађања ендорфина у крвоток.
Шта постижемо код редовног стављања коцке леда на тачку Фен Фу: подмлађује организам и побољшава сан, даје расположење и општу виталност, одличан рад дигестивног тракта, заборавићете на честе прехладе (лед можете користити и код повишене температуре), елиминише главобољу, зубобољу, болови у зглобовима.

Амбасада Норвешке у Београду објавила је, поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, разговор са новинарима београдског сатиричног сајта Њуз.нет, за које наводи да својим измишљеним вестима често исмејавају српску политику и указују на друштвене проблеме. Амбасада наводи да је све почело у октобру 2010. године, када је шест људи у раним тридесетим годинама спонтано одлучило да направи српску верзију америчког сатиричног сајта Онион (лук).
У почетку, како се наводи, није све било једноставно и било је потребно време да се политичари, и уопште грађани навикну на ту врсту сатиричног формата.
"Сви су они ускоро схватили да се њузовци не плаше никога и да они пишу, како сами кажу, 'вести у огледалу', што значи да су предмет Њуз.нета догађаји и појединци које прате и мејнстрим медији", наводи се. Иако је почео као неамбициозан пријекат, сајт Њуз.нет, који је добио и финансијску помоћ норвешке амбасаде, сада дневно има око 30.000 посета, његови аутори до сада су објавили две књиге, имају излете и у штампане медије, као што је лист Данас, и радиостанице, као што су Новости и Индеx (и на Радио Оази), а од 2013. године и популарну сатиричну емисију 24. минута на телевизији Б92.

Више синдикалних организација позвало је своје чланове да изађу на улице и искажу свој протест против кише која ће, по најавама метеоролога, падати за 1. мај.
Синдикати на овај начин желе да искажу своје неслагање са временским приликама које им по њиховом мишљењу угрожавају основна људска права.
- Неотуђиво право сваког радника у Србији је роштиљање за Први мај. Киша, која је најављена за овај дан за циљ има деградацију радника, али синдикалне организације неће остати неме када су радничка права у питању – каже Марко Луковић, председник Синдиката помоћних радника и њихових помоћника у државној управи – На првомајском протесту ће мо, на миран и достојанствен начин, показати своје неслагање са оваквом метеоролошком ситуацијом – најављује он.
Овом протесту подршку најављују и синдикати заспослених у месарској индустрији јер овакве временске прилике директно угрожавају њихове пословне планове.
- Промет у нашој месари је за 40 одсто мањи него пред Први мај прошле године – објашњава Јован Петровић месар из Краљева- Киша је ујединила све раднике у Србији и сутра ћемо јој на улицама и трговима јасно поручити да се не слажемо са њеним плановима. Ово је само први корак у нашим активностима. Тражићемо од надлежних и померање празника за неки леп сунчан дан како би на прави начин, уз роштиљ, могли да обележимо дан борбе за радничка права.
Бојан Савић, Њуз

И они који никада нису крочили у Врњачку Бању чули су за Мост љубави, једном од 32 моста, колико их Бања има, на Врњачкој и Липовачкој реци, о чију ограду заљубљени каче катанце, као залог нераскидиве везе.
Мост је некада давно био омиљено састајалиште учитељице Наде и војника Реље. На том месту су их виђали и дивили се њиховој љубави. Са доласком нових ратова и нових страдања, легенда је заборављена, све док Десанка Максимовић није чула за ову причу од мештана Бање.
Инспирисана тужном причом, написала је једну од својих најлепших љубавних песама "Молитва за љубав", и тако сачувала легенду од заборава. Десанака својом песмом која ће вечно живети, и заљубљени парови, закључавањем катанца на мосту, чувају успомену на Наду и Рељу и једну велику љубав која се, нажалост, неславно завршила, али је свакако вредна помена.
"Њујорк тајмс" је у тексту "Звекет љубави на мостовима у Паризу", поменуо Врњачку Бању  и "Мост љубави" који има најдужу традицију.