Времеплов - 10. мај

Филмска глумица Ита Рина (Италина-Ида Кравања) умрла је Будви 10. маја 1979. године. Била је прва наша филмска звезда која је стекла међународну славу. Свој деби имала је већ са 20 година у филмовима Двоје испод небеског свода и Последња вечера.

Њену лепоту запазио је немачки филмски продуцент Остермајер, који је позива у Берлин на пробна снимања. Тамо је 1926. снимила први филм Шта деца крију од родитеља, а затим је у Немачкој и Чехословачкој снимила још десетак филмова, међу којима су најзначајнији Еротикон Густава Махатија и А живот тече даље са Звонимиром Рогозом. Одбијала је позиве да оде у Холивуд. Пред рат је снимила филмове Централа Рио, Велови страсти, Срамота и Фантом Дурмитора, а затим се удала за београдског инжењера Миодрага Ђорђевића и постала Тамара Ђорђевић.

Народни музеј у Београду основан је актом Попечитељства просвештенија Србије 10. маја 1844. године. Акт је потписао начелник Попечитељства, писац Јован Стерија Поповић. Рад на прикупљању старина отпочео је много раније. Године 1842, у Србији је упућен позив да народ прикупља значајне старине, које су се чувале у тадашњем Попечитељству финансија. Захваљујући томе, већ на почетку рада Народни музеј је располагао колекцијом вредних књига, ретког оружја, старог новца и слика. Брига о Музеју поверена је Друштву српске словесности, а смештен је у Капетан Мишином здању. Зграда у којој се данас налази Народни музеј подигнута је 1903. године, по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. У фондовима музеја налази се око три стотине хиљада музејских предмета, од којих је највреднији рукопис Мирослављево јеванђеље.

Мошти Светог Саве спаљене су на данашњи дан 1594. године, на Врачару у Београду. Тело оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви.
Спаљивању моштију, 359. година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци, верујући у исцељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.