Времеплов - 4. март

Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.
„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара.
Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа.
„Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић... ЦЕО ТЕКСТ

Умро је 4. марта 1967. године, изузетан стилиста, суптилан психолошки аналитичар. Исписао је сугестивне странице о наравима људи завичајне Далмације. Права и филозофију студирао је у Загребу и Паризу и до Другог светског рата био је адвокат. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића.
Дела: романи "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", збирке новела "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", збирка стихова "Слијепац на жалу". 
Владан Десница - Прољећа Ивана Галеба (краћи приказ)

Умрo je 4. марта 1964. године. Био је први филмски снимaтeљ нa Бaлкaну, кojи je 1905. пoчeo филмскoм кaмeрoм дa бeлeжи дoгaђaje. 
Први фотографски атеље браћа Манаки имали су у грчком граду Јанина (Ioannina) од 1884. до 1904., те исте годину су посетили Битољ, где су на Широк сокаку купили неки дућан, који су адаптирали у фотографски атеље. Следеће године се селе у Битољ где су отворили свој атеље под називом Атеље за уметничку фотографију. Те године у Лондону Милтон је набавио камеру типа Bioscope.
Милтон је сликао доста познатих људи (Султана, српског краља) приликом њихове посете Битољу. Пoсeбaн дoкумeнтaрни знaчaj имa рeпoртaжa o бoрaвку пoслeдњeг турскoг султaнa Aбдулa Хaмидa ИИ 1911. у Битoљу, снимци румунскoг и грчкoг крaљa, бугaрскoг цaрa, дoгaђajи из врeмeнa млaдoтурскe рeвoлуциje, бaлкaнских рaтoвa, Првoг и Другoг свeтскoг рaтa
Браћа Манаки били су званични фотографи српског, румунског и турског двора.
На слици споменик Милтона Манакија у Битољу

Чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије основали су 4. марта 1945. године, Омладинско фискултурно друштво Црвену звезду. Међу оснивачима су се налазили Небојша Поповић, Мира Петровић, Светозар Глигорић и Милован Ћирић. Оснивачи су дуго већали око имена друштва, а "кумови" су били Слободан Ћосић (касније легедарни секретар Фудбалског клуба) и Зоран Жујовић. Ћосић је предлагао име Звезда, а Жујовић је спонтано додао: "Ако је Звезда, нека буде црвена." Друштву је додељен бивши стадион предратног клуба "Југославија" на Топчидерском брду.
На дан оснивачања друштва, одиграна је и прва утакмица, и то против тима Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Утакмица је завршена резултатом 3:2, а куриозитет овог фудбалског сусрета је то да су борци голове свога тима (Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ) поздрављали пуцњавом из пушака, те су изрешетали већ оштећену кровну конструкцију западне трибине. Утакмица је одиграна на стадиону "Авала" (бивша "Југославија").
СД Црвена звезда