Прилози

Хашки трибунал осудио је данас Ратка Младића на доживотни затвор, са образложењем да је „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине”.

Суд је закључио да је он својим деловањем значајно допринео извршењу генодица над босанским муслиманима у Сребреници, да је терорисао становниство Сарајева, да је наређивао узимање талаца....

Младић је осуђен по 10, од 11 тачака оптужнице.

Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина - Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница.

Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе.

Председник судског већа Алфонс Орије рекао је да је веће закључило да Младић није крив по тачки 1 по оптужби која га терети за геноцид у шест општина БиХ, претходно образложивши да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид.

Осуђен је по других 10 тачака оптужнице:

- по тачки 2 за геноцид у Сребреници,

- по тачки 3 за злочин против човечности,

- по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,

- по тачки 5 због убистава и злочин против цивилног становништва,

- по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,

- по тачки 7 због депортација и злочина против цивилног становништва,

- по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва,

- по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања,

- по тачки 10 осуђен је због противправнних напада на цивиле и кршење закона и обичаја ратвоања, и

- по тачки 11 због узимања талаца - особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.

Поводом 22 године од потписивања Дејтонског споразума, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је најважнија вредност Дејтонског споразума што је међународно признао постојање Републике Српске као западне српске државе.

Дејтонски споразум је у данашњим неповољним међународним околностима, када су на сцени двоструки стандарди, гаранција опстанка барем дела прекодринских Срба на свом вековном подручју.

"Добро знамо да је због политике двоструких стандарда западних сила око милион Срба протерано са подручја данашње Хрватске и Федерације БиХ", навео је Линта у писаној изјави достављеној медијима.

Линта истиче да је најважнији задатак Републике Српске да инсистира на доследној примени Дејтонског споразума што значи активну политичку и дипломатску борбу за повратак бројних отетих надлежности које је Високи представник вануставно пренео на ниво Босне и Херцеговине. 

"Важно је имати на уму да је и за Бошњаке и Хрвате Дејтонски споразум неправедан и да једни и други из својих разлога траже његову измену. Бошњаци се залажу за укидање ентитета или барем даље отимање надлежности Републике Српске са циљем стварања унитарне и централизоване државе. Хрвати у БиХ и Хрватска траже стварање трећег ентитета односно уставно преуређење БиХ и доношење Дејтона 2 на некаквој међународној конференцији", навео је Линта.

Танјуг

Мале плате, лош стандард, људи траже бољи живот… То су предвидљиви одговори на питање зашто се људи исељавају из Србије. Али таква објашњења ипак нису довољна да објасне феномен емиграције у развијеније земље.

Свакако да су економски мотиви доминантни када је реч о емиграцији у западне земље, али у случају Србије постоји читав низ додатних мотива који збуњују – како ширу јавност, тако и политичаре.

Није проблем што људи одлазе, мобилност је на крају крајева основа ЕУ, већ то што се не враћају и немају контакте са земљом порекла када једном оду. Они нека знања могу стећи само на Западу, али је право питање зашто ми та знања не користимо у Србији

"Ви са једне стране имате одлазак високо образованих кадрова, који у одласку виде прилику да професионално напредују, али и да финансијски обезбеде своје породице", каже за ДW Владимир Петронијевић, директор Групе 484. "А са друге имате ниско образоване кадрове који у систему азила – који иначе неће добити – на пример у Немачкој, виде прилику да обезбеде своју основну егзистенцију. Немачка је у оба случаја у самом врху атрактивности за емиграцију из Србије".

Али, иако су економски мотиви примарни, они нису једини, наглашава Петронијевић. "Људи су незадовољни квалитетом живота у Србији у неком дубљем, суштинском смислу. Пре свега су незадовољни једним системом вредности који се не мења на овим просторима, а наметнут је још деведесетих година, када су многе ствари које би требало да буду на дну – испливале на површину. Једноставно, људи траже један уређен систем у коме се живот одвија на један нормалан начин".

Партократија - један од узрока емиграција

Ако бисмо додатно покушали да преведемо ту врсту незадовољства на свакодневни језик, могло би се рећи да је људима преко главе јурњава за везом и познанствима поводом сваког животног проблема – од уписа детета у вртић до посета лекару.

Они који чине те радње, разним мјерама руше уставни поредак земље а увјеравају јавност да баш тиме бране државу. Моћ Бакира Изетбеговића посљедица је удруженог наступа, партнерства и отворене сарадње коју су са Бакиром и СДА успоставили неки наводни Срби из Савеза за промијене (СДС-ПДП-НДП) који као политичке слуге, поносно, батргају институцијама власти у Сарајеву служећи, помажући или често и окрећући главу од отворених напада на Републику Српску. Та наказна власт је од првог дана управо испољавала ту неподношљиву, радикалну, фашисоидну политику, коју је осмислио и у наслијеђе своме сину Бакиру, странци СДА и своме народу, оставио Алија Изетбеговић.

Све превазиђене и одбачене методе, као и пракса владања у комунизму, повампириле су се након 2015. године, кроз ову коалицију и власт у Сарајеву.

Питао сам о томе неке познате, у Сарајеву угледне и утицајне Бошњаке, након што је објелодањено да институција је којој се мора обезбједити потпуна контраобавјештајна заштита била више мјесеции предмет праћења, те коме то треба и чему уопште служи“!

Напад на предсједника Републике Српске Милорада Додика и завођење мјера посебног надзора над њим, представља прави врхунац антиуставне дјелатности исламистичке интернационале у структурама власти БиХ, удружене са куририма и представницима западне дипломатије у ОХР-у и разним амбасадама у Сарајеву.

Замислите државу у којој најснажнија политичка личност, која представља неприкосновени уставни ауторитет на пола земље, у једном од два ентитета, предсједник Републике Српске Милорад Додик, отворено каже: „Ја сам најпрогоњенија личност у земљи“.

Мој став о томе је прилично јасан: држава у име које неки политички деструктивци подузимају такве активности, НЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ДА ПОСТОЈИ НИТИ ДА СЕ ПОМИЊЕ.

Британски недељник „Економист” у тексту под насловом „Терминали са ставом: Преименовања балканских аеродрома са циљем нервирања суседа” бави се феноменом нових имена аеродрома у региону. Наводи се да се „широм Балкана граде шљаштећи нови аеродромски терминали и именују се на такав начин да узнемире суседе”.

„Футуристички нови објекат отворен је у марту у Загребу, хрватској престоници. Преименован је по Фрањи Туђману, оцу хрватског покрета за независност. Он је водио жестоки рат против хрватских Срба, које је подржавала Србија и који су створили отцепљену српску републику на трећини територије Хрватске која је била кратког века. Већина Срба је 1995. протерана из Хрватске”, пише у чланку.

„Економист” наводи да су „међу жртвама тог етничког чишћења били и рођаци најпознатијег Србина на свету Николе Тесле, проналазача”.

„Тесла је Србин рођен 1856. године на територији онога што је данас Хрватска, али је емигрирао у Америку и Срби и Хрвати га сматрају својим. Од 2006. београдски аеродром носи име по њему, што смета појединим Хрватима”, стоји у тексту.

Познати економски недељник наводи да „има још” примера.

„После 18 година од завршетка рата на Косову и Метохији и даље не можете да летите са ‚Николе Теслеʼ на ‚Адема Јашаријаʼ, у чију част приштински аеродром носи име од 2010. Јашари је био један од оснивача Ослободилачке војске Косова који је страдао заједно са десетинама чланова шире породице после српске опсаде његовог упоришта 1998. године. Данас је он херој косовским Албанцима, а за Србе је ђаво”, пише лист.

„Економист” тврди да су „игру око именовања аеродрома започели Грци тиме што су аеродром у Солуну 1992. године преименовали у ‚Македонијаʼ”.

Канадска компанија "Невсун" у источну Србију доноси инвестицију вредну милијарду и по америчких долара. Канадски инвеститор потврдио је РТС-у да припрема отварање рудника бакра и злата "Чукару Пеки" код Бора. Досадашња истраживања показала су да за 15 година експлоатације рудник може да произведе милион тона бакра и 2,2 милиона унци злата.

Рудник "Чукару Пеки" биће на локацији шест километара удаљеној од Бора. Прве економске анализе показују да ће 630 милиона долара бити утрошено само у отварање рудника јер пројекат предвиђа изградњу рударских тунела испод земље дугих чак 22 километра. У току је разрада пројекта.

"Наш план је да почетком 2018. године отпочнемо рударске истражне радове. Заједно са Владом Републике Србије радимо на обезбеђивању дозвола, а све у циљу покретања експолатације и производње 2021. године", каже Петер Кукијелски, генерални директор "Невсуна".

Најважније је што и прерада остаје у Србији. У Влади спремају дозволе, а од нове инвестиције очекују велики прилив у буџет од такса и рудне ренте.

"У отварању рудника ће учествовати око 2.000 радника, док ће, када се рудник отвори, бити запослено око 700 радника. Отприлике, на том истражном пољу до сада је инвестирано око 100 милиона долара у истраживања, наравно да је све време то праћено плаћањем држави таксе за истраживања", каже Александар Антић, министар рударства и енергетике.

"Рударство има перспективу, то је један од највећих бизниса у целом свету где се обрћу хиљаде милијарди долара. Ми, с обзиром на наша рудна богатства, имамо могућности да бар део тих пара доведемо овамо у Србију", каже Предраг Мијатовић из Геолошког савеза Србије.

Кина се припрема да направи велики искорак против глобалне доминације долара, и то могуће већ до краја године. Наиме, до сада коришћени долар на глобалном нафтном тржишту, Кинези, будућим уговорима у Шангају, планирају да замене домаћом валутом, јуаном, подржаним у злату.

Нова стратегија ће да ојача кинеско енергетско тржиште, а Пекинг може да уведе нову валуту у трговини нафтом у наредним месецима. Међутим, за разлику од уговора који се базирају на америчком долару који тренутно доминира светским тржиштима, Кина би користила властиту валуту. Уколико се идеја шире прихвати, чему се Кина нада, то ће бити први корак ка изазивању најјаче валуте на свету - долара.

Кина је највећи светски увозник нафте због чега Пекинг сматра да је логично да његова валута оцењује најбитнији комодитет светске економије. Али изван тога, удаљавање од долара је стратешки приоритет за земље као што су Кина и Русија, које обе покушавају да умање своју зависност од зелене новчанице, чиме би умањили ризик по себе од ризика америчке влауте али и политике санкција коју спроводе САД.

План је, како пише CNBC, да нафту купује за јуане користећи будуће уговоре подржане у злату у Шангају, међутим то ће бити дуг и тежак пут, пишу амерички медији.

- То још није кључни потез који мења игру, али је још један индикатор да се долар креће силазном путањом - рекао је Гал Луфт, директор Института за анализу глобалне безбедности.

Творци петро-јуана суочавају се са потешкоћама да се удаље од петродолара, који се већ четири деценије користи за трговину нафтом. Још један изазов је и привлачење утврђених и активних тржишта у Европи, Америци и на Блиском истоку, који носе две трећине светске нафте вредне трилионе долара.

Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин оценио је да је Србија посети званичника Стејт департмента Хојта Јиа дала значај несразмеран његовом рангу и утицају.

„Гледам фотографије које су објављене у новинама. Са једне стране Лавров, са друге амерички изасланик... Јасна је разлика - Лавров је министар спољних послова, а гост који је допутовао у Србију седамдесет пети заменик двадесет четвртог помоћника заменика министра иностраних послова. То су различити рангови, и то није упоредиво. По мом мишљењу, битно је да имамо осећај мере када се говори о овом или било ком другом госту”, рекао је Чепурин за Спутњик.

Одговарајући на питање које се односило на „посету госта из САД Хојта Брајана Јиа који је на веома чудан начин критиковао понашање Србије”, он је рекао да у дипломатској пракси „посета” јесте посета министра, премијера, председника.

„Зато се то не може окарактерисати као посета, већ као путовање или пословно путовање, долазак на консултације... У руским мас-медијима називамо то путовањем америчког изасланика, емисара”, рекао је Чепурин.

Како је додао, пажња која је посвећена „путовању” била је „превелика, веома претерана”.

А да ли је Хојт Ји икада видео Трампа, Чепурин каже да мисли да није.

„Чак мислим да никада није видео ни Тилерсона, јер су то различити рангови”, рекао је Чепурин и додао да је питање кога Ји представља - одлично питање, јер, какао је рекао, „врло добро знамо да је америчко друштво подељено”.

„Представља ли он претходну власт? Представља ли нову администрацију? Америчка елита је оштро подељена, и један део мрзи други. Апсолутно није јасно. Али оно што смо чули од њега је у потпуности понављање онога што Американци годинама из његових или нечијих других уста говоре. Све те тезе смо слушали на много вишем нивоу, можда не све одједном, али он их је све изнео - и браћу Битићи, и паљење амбасаде, и Косово, и Русију и Европску унију”, рекао је Чепурин. 

Танјуг

Све интензивније тензије између Сједињених Америчких Држава и Сверне Кореје терају на размишљање о томе шта нам је чинити у случају ескалације већег сукоба глобалних размера...

У случају избијања трећег светског рата можда би ове земље могле бити сигурно уточиште за оне који би њиме били директно погођени, бар ако се може судити по ономе што показује Глобални индекс мира (Global Peace Index), ранг-листа степена безбедности, којом су обухваћене 163 државе света.

Канада

Налази се на осмом месту листе најбезбеднијих земља света. На истом месту је била и прошле године са оценом 1,1 од могућих 5 (нижа оцена означава виши степен безбедности).

Данска

Иако би Данска, као земља већином окружена морем и чланица НАТО, могла да трпи последице конфликта, она под својим сувернитетом има и делеки и велики регион - Гренланд.

Исланд

Географски, Исланд нема границе ни са једном државом, што значи да би због своје удаљене локације могао да остане ван зоне конфликта. А, будући да има оцену 1, то га чини једном од најбезбеднијих локација у случају глобалног конфликта.

Јапан

На 10. месту, Јапан је успео да се ушуња у 10 најбезбеднијих земаља за 2017. годину. Због степена милитаризације, унутрашње сигурности и одсуства учешћа у међународним конфликтима, ова земља је добила оцену 1,4. Мада ће, вероватно, близина Северне Кореје и њених ракетних проба утицати на пад са ове позиције.

Бивши генерал Владимир Лазаревић који је издржао казну затвора на коју га је осудио Хашки трибунал због ратног злочина на Косову, изјавио је да није политичар. Како је рекао, он је био и остао војник, па не види коме смета његово појављивање у јавности. Он је за београдски лист "Политика" од среде изјавио да није тајна да се одбрана Србије током бомбардовања НАТО 1999. године изучава у свету, чак и у јединицама НАТО-а, и да се пита зашто и у Србији војска, академци и старешине не би чули његова искуства. 

"Овде је реч о чистој струци, о мојим и искуствима мојих саобораца, за које постоји велико интересовање и у Србији и ван наше земље", рекао је Лазаревић коментаришући своје предавање на Војној академији. Он је демантовао да је на Војној академији именован за предавача. 

"Ја нисам ничији чиновник, нисам добио ангажман од актуелне политике. Позван сам од руководства Војне академије да пренесем своја искуства у одбрани земље и са великим задовољством сам га прихватио", рекао је Лазаревић. 

Говорећи о свом учешћу на једном скупу 7. октобра у Нишу, Лазаревић је рекао да неко покушава да злоупотреби сусрете бивших припадника и старешина Приштинског корпуса и Треће армије који се састају од 2000. године. 

"Зар ће неко да нам забрани, да нам одузме тренутке сећања?", питао је Лазаревић.

Лазаревић је фебруара 2005. године добровољно отишао у Хаг, где је после четири године осуђен на 15 година затвора, али му је казна после жалбе смањена на 14 година. 

Осуђен је по командној одговорности, јер је током сукоба на Косову 1998. и 1999. године био командант Приштинског корпуса, а затим и комадант Треће армије Војске Југославије.

Бета