Оптужницом се теретио за четири злочиначка подухвата, а за један од њих, који се односи на шест оптшина, је ослобођен.

Осуђен је због удружених злочиначких подухвата који се односе на Сребреницу, Сарајево и узимање талаца.

Када је реч о удруженом злочиначком подухвату који се односи на Сребреницу, трибунал је закључио да је Младић имао намеру да се босански муслимани из Сребренице елиминишу убијањем мушкараца и дечака, као и присилним одвођењем жена, деце и старих мушкараца, и то путем почињења геноцида, прогона, истребљења, убиства и присилног премештања, рекао је судија.

Према његовим речима, једини разумни закључак је да је Младић имао намеру да уништи босанске муслимане из Сребренице, те да је имао намеру да оствари циљ УЗП-а у вези са Сребреницом почињењем кривичног дела геноцида.

Када је у питању Сарајево, судско веће је нашло да је Младић имао намеру да „покрене и спроведе кампању гранатирања и снајперског деловања са циљем ширења терора међу цивилним становништвом Сарајева”.

„Лично наредио прекид свих линија снабдевања Сарајева како би људи излазили на отворено, под снајперску паљбу и гранатирање”, рекао је судија.

Младић је, према закључку Оријеовог већа, предложио да се бомбардује Сарајево, а 6. септембра 1995. је наредио прекид снабдевања Сарајево водом и струјом што је становнике натерало да изађу из домова и буду изложени снајперском деловању и гранатирању.

Судија је претходно прочитао закључке који се односе на више тачака оптужнице.

Судско веће је констатовало да је у више општина почињена депортација и присилно пресељење (Бањалука, Бијељина, Фоца, Илиџа, Нови Град, Пале, Приједор, Рогатица, Сански Мост, Соколац, Власеница).

Веће је, како је додао судија, констатовало да је било злочина против човечности и масовних погубљења босанских муслимана, да су извршиоци показивали показивано мало или нимало хуманости и нечовечна поступања.

У логорима, како је навео, није било довољно хране и воде, санитарни услови су били лоши, заточеници су премлаћивани понекад и гвозденим боксерима, приморавани су да једну друге силују и да међусобно под присилом врше и друге полне радње.

Орије је навео да су многе муслиманке силоване, од којих су неке имале тек 12 година.

Када је у питању тачка оптужнице која се односи на Сарајево, веће је према речима суђе, утврдило да су припадници сарајеско-романијског корупса ширили терор и застрашивали становништво, да починили убиства цивила и злочин против човечности,.

Од средине маја 1992 до новембра 1995. године намерно је гранатирано и снајперским хицима гађано становнишво Сарајева и то често на локацијама где је било мало или нимало војних објеката.

Многи од њих су убијени док су шетали са децом, ишли у продавницу...

На Маркалама је убијено 48 цивила а рањено најмање 140.

Када је у питању Сребреница, припадници српских снага су поубијали неколико хиљада босанских муслимана за само неколико дана, које су претходно мучили, псовали и терали их да певају спрске песме, рекао је Орије.

Веће је утврдило да су физички изврсисоци починили радње геноцида над босанским муслиманима, прогона, убиства као и нехуимано дело присилног премештања.

Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године. Младић је ухапшен у мају 2011. године, после 12 година скривања у околини Лазаревца и изручен Хагу.

Влада Србије недавно је на захтев његових бранилаца и породине дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради леÄŤења, а одговор Хага се и даље чека.

Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.

Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у разлчитим периодима оптужнице против су њих развојене и судило им се у одвојеним поступцима.

Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Схевенингену.

Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал те захтеве до данас није усвојио.

Танјуг