Дешавања

Поводом саопштења за јавност надбискупа београдског Станислава Хочевара, датог после реаговања Синода Српске православне цркве на његове изјаве у „Политици” у 9 тексту објављеном 28. октобра „Католичка црква у Србији очекује долазак папе”,  огласила се Информативна служба СПЦ.

На почетку саопштења се каже: „Заиста охрабрује, па чак и радује, изјава надбискупа београдског Станислава Хочевара, дата у саопштењу за јавност од 4. новембра, да „даје прву и последњу изјаву у вези чланка у дневном листу Политика” и да ће „упутити писмо с предлогом за дијалог Светом Архијерејском Синоду СПЦ”.  Истини за вољу, Свети Архијерејски Синод није желео да води јавни дијалог путем медија. Напротив, то је био избор г. надбискупа. Његова изјава Политици није била прва него тек једна у низу сличних, па и негативнијих од ове. Сетимо се, на пример, оне, рекли бисмо антологијске, из јуна 2014. године, да су „католици у Србији робови  док не дође папа” (такође у интервјуу „Политици – прим Р. Д.), на коју нико из Српске Православне Цркве није реаговао него је наставио уобичајену комуникацију, као да није ни изречена. Али, запитајмо се макар сада: да ли су наша браћа католици у Србији у ропству? Ко их држи у ропству? Или како то Српска Православна Црква поступа према Надбискупији београдској да је само папа може спасти?”

Овогодишњи извештај Уједињених нација о туберкулози је шокантан.

Наиме, број нових случајева инфекције значајно је повећан током прошле године, а доктори су успели идентификовати да најмање четири милиона људи сa туберкулозом уопште није лечено.

Уједињене нације наводе да је болест на нивоу епидемије.

Иначе, туберкулоза је болест која је у неким деловима света била потпуно искорењена, а њена поновна појава је реалан разлог за забринутост. И док многи не обраћају пажњу на то, треба знати да чак и обичан кашаљ може да прошири велики број смтоносних болести, укључујући туберкулозу.

Канадски медији су објавили да је у области архипелага Хајда Гваји ронилац Шон Смирцински пронашао објекат за који се сумња да би могла да буде америчка атомска бомба „Марк 4”, која је изгубљена 1950. године. У фебруару те године амерички бомбардер Б-36 је у тој области био у пробној мисији.

Дошло је до квара на авиону, три од шест мотора су се запалила, а посада је била принуђена да избаци бомбу коју је летелица носила у Тихи океан и да напусти авион који се срушио у планинама Канаде.

Према подацима америчке војне авијације, бомба није била напуњена плутонијумом. Проучивши на интернету фотографије бомбе „Марк 4”, Шон Смирцински је приметио одређене сличности са објектом који је видео под водом и о томе је обавестио Министарство одбране Канаде.

„Гугл” већ од прошле године почео у резултатима претраге са мобилних апарата да фаворизује сајтове који имају мобилну верзију

Претрага интернета са мобилних уређаја први пут је већа од претраживања са традиционалних компјутера, показују најновији аналитички подаци. Удео паметних телефона и таблета у претраживању глобалне мреже у сталном је расту од 2009. године, док је у исто време обим интернет саобраћаја са персоналних рачунара у константном паду.

Претходног месеца удео мобилног претраживања интернета достигао је 51,3 одсто укупног сурфовања по глобалној мрежи и први пут премашио претрагу са традиционалних компјутера, показују подаци аналитичке фирме „Стат каунтер”.

Тај податак упућени оцењују као последњи позив на буђење, посебно за мале фирме и самосталне трговине – да направе мобилну верзију сајтова и тако интернет презентацију свог посла учине приступачнијом за већи број људи. Осим тога, највећи светски интернет претраживач „Гугл” већ од прошле године почео је у резултатима претраге са мобилних уређаја да фаворизује сајтове који имају мобилну верзију.

Шајкача је српска национална (оригинално војна) капа коју чак мошете видети на улицама широм Србије. Материјал од је којег је направљена се популарно зове „шајак“ и углавном се састоји од вуненог предива због чега се капа носи у свим годишњим добима јер одржава константну температуру главе.

Зими се капа може спустити преко ушију. Шајкача је веома практична и може да се носи око појаса или на разне друге начине по избору. Најчешће је маслинасто-зелене боје, што подсећа на војну униформу, али може се наћи и у другим бојама попут плаве или тегет, пише Славорум.

Капа име није добила по материјалу од којег је направљена, већ по српским граничарима у подручју Шајкаша. Име шајкача чува сећање на српске борбене речне јединице припаднике службе Аусроугарске монархије са подручја Баната у 18. веку. Ови војници су називани шајкашима.

Ноћ вештица је стари келтски празник, који се 31. октобра обележава углавном у Америци, Канади, Британији, Шведској, Аустралији, али и другде где та култура има утицаја. Тако ће мо чудовишта од бундеве виђати и по Србији. Шта је добро, а шта лоше у томе да се из других култура позајмљују празници?

Пред Светог Луку све је спремно за Ноћ вештица. Ту где ниче "Београд на води", већ шетају вештице, декоришу се бундеве. Чини се да је тај, за многе амерички празник, све популарнији код нас.

"Све више и више се практикује поготово међу младима, пре свега међу студентском популацијом, али исто тако међу школском децом", каже етнолог и антрополог Весна Марјановић. Оно што многи не знају је да је Ноћ вештица у ствари из Европе. Прво је отпутовала преко океана, а сада нам се враћа.

"Тај култ предака је био и на нашем простору врло активан док су људи веровали да се једном годишње преци појављују, односно инкарнирају у маскиране особе које обилазе домаћинства и иду од куће до куће", објашњава Марјановићева.

Мали Американци само једну ноћ куцају од врата до врата маскирани, са корпицом у рукама и траже слаткише; у Срба постоји сличан обичај и траје седам дана. У сеоским срединама још живи Бела недеља. Наши преци су имали другачије обичаје почетком јануара, неке који подсећају на Ноћ вештица.

Српска православна црква сутра слави чак два празника, светог Луку и Петра Цетињског.

У западним земљама већ се недељама спремају за прославу Ноћи вештица. Бундеве су већ увелико издубљене, маске су направљене, а слаткиши спремљени.

Међутим, сутра је велики празник и код Срба. Можда није толико познат и свакако не толико комерцијализован, али данас је крсна слава многим домаћинима од Суботице до Приштине.

Најновија истраживања показују да постоји опасност да се бројност животињског и биљног света до 2020. године смањи за две трећине, наводи се у „Извештају о живој планети 2016“ Светске фондације за природу.

Бројност различитих биљних и животињских врста би до краја ове деценије могла да се смањи за читавих 67 osto односу на њихову бројност од пре пола века, истиче се у данас објављеном Извештају о живој планети 2016 Светске фондације за природу (World Wildlife Fund - WWF).

Смањење бројности врста је првенствено последица људских активности на Земљи. WWF позива на неопходне промене глобалних система за производњу хране и енергије у сврху опстанка врста и екосистема широм света.

Према извештају, популације риба, птица, сисара, водоземаца и гмизаваца мање су за 58 одсто у односу на 1970. годину. Овакав глобални тренд сугерише да деградирамо природне екосистеме на нивоу који до сада није забележен у људској историји.

Руски серијал анимираних филмова "Маша и Медвед" је постао светски феномен, гледају га деца, али и одрасли у чак 120 земаља.

Филм "Маша плус каша" на Јутјубу каналу је гледало чак 1,6 милијарди гледалаца. Прошле године је серијал био проглашен најбољом анимацијом у Мајамију на Кидскрину, који је раван дечјем Оскару. У Италији је за божићне празнике овај серијал био један од најгледанијих, а слично је и у многим земљама Европе, па све до Јужне Кореје и САД.

Већ годину дана се са успехом показује и гледа на Нетфликсу, главном онлајн биоскопу планете, а по броју гледања "Маша и Медвјед" превазилази Дизнијеве хероје.

Прва серија "Маше и Медведа" емитована је 7. јануара 2009, а идеју је дао, режирао и написао сценарио Олег Кузовков.

У цркви Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини младожењиног прадеде краља Петра Првог, данас принц Михаило Карађорђевић и госпођица Љубица Љубисављевић изговорили су судбоносно „Да“.

Син покојног принца Томислава Карађорђевића и принцезе Линде је са својом изабраницом Љубицом Љубисављевић на пријему угостио, осим чланова и пријатеља краљевске породице Карађорђевић, и угледне госте из јавног живота Србије и иностранства, као и представнике медија.