Дешавања

Дијаспора Србије широм света током овог месеца организује низ активности поводом девет година од насиља на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, са намером да светску јавност подсети на злочине који су тада почињени над Србима и неалбанским становништвом на Космету. Подршку овим активностима наших људи у расејању, у оквиру кампање „Да се не заборави“, пружа Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која је тим поводом контактирала са многим појединцима и организацијама у дијаспори.
У таласу албанског насиља 17. марта 2004. године страдало је 19 особа, протерано око 4.000 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, запаљено 35 цркава, порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката – школе, домови здравља, поште. Страдала је и баштина српског народа, 18 споменика културе. Срушени су манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих архангела код Призрена, а у том граду су изгореле цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века, подсећају у Канцеларији за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Кампању обележавања мартовског погрома, коју је покренула Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију, Канцеларија за дијаспору подржала је стављајући на располагање своје контакте са српским организацијама и појединцима српског порекла у свету.

Турска је освојила Балкан пре пет векова, а данас поново продире у БиХ, само овог пута на блажи начин.

Наводи то амерички лист "Вашингтон пост" у тексту у којем се додаје да са два турска универзитета у Сарајеву, затим инвестицијама широм региона, утицај Турске полако, али сигурно расте на целом Балкану.

"Турске инвестиције су се прошириле чак и на Србију и Хрватску, где живи већина хришћанског становништва која султане из Константинопољаи даље сматра окупаторима, а не ослободиоцима", стоји у чланку америчког листа. Даље је наведено да је све веће присуство Турске у региону дало Турској шансу да прошири свој утицај у Европи и то у време када је перспектива њеног придруживања ЕУ и даље под знаком питања.

"Турски лидери раде на новом отоманском царству, истина, једној блажој верзији", каже Амир Зукић, шеф Бироа турске агенције Анадолија у Сарајеву.

Према његовим речима, "Турска, некадашња регионална сила, покушава да направи свој камбек и то на велика врата".

"Вашингтон пост" наводи да док је за време владавине комунистичког режима присуство Турске било скоро неприметно, после распада Југославије, средином деведесетих година прошлог века, почела је да пристиже турска помоћ.

Здравко Мамић је приведен због кршења члана 325. Кривичног закона Хрватске који забрањује јавно подстицање на насиље и мржњу. Због говора мржње Мамићу прети до три године затвора.
"Ко путем штампе, радија, телевизије, рачунарског система или мреже, на јавном скупу или на други начин јавно подстиче или јавности учини доступним летке, слике или друге материјале којима се позива на насиље или мржњу усмерену према групи људи или припаднику групе због њихове расне, верске, националне или етничке припадности, порекла, боје коже, пола, полног опредељења, родног идентитета, инвалидитета или каквих других особина....", стоји у првом ставу члана 325. Кривичног закона Хрватске.
Члан ИО ХНС-а и газда Динама прекршио је неколико закона иступом у којем је и на националној основи извређао министра Жељка Јовановића. Мамић је, између осталог, изјавио да министар Јовановић мрзи све што почиње са хрватски, јер има крвна зрнца која претежу на ону страну која мрзи све хрватско, и да је он увреда за хрватски мозак и хрватског човека.

Зоран Ђинђић неколико дана пред смрт (и то је документовано) тврдио је да је подигао прашину у међународној заједници, изазвавши кризу у вези Косова и Метохије, без које, како је сам рекао, ништа не може да се постигне. Одбио је „молбе и упозорења међународних центара моћи да не покреће косовску тему пре времена“
Десет година после атентата на премијера, др Зорана Ђинђића, у јавном мнењу европске Србије знају се три ствари: да је Ђинђић хтео у ЕУ, да је имао велику енергију и да су Кизу укокали Цема и Змија. У плићаку та два, три, углавном медијски наметнута општа места, спин-доктори и дан-данас подижу муљ, српски политичари вежбају европски краул, док Ивица Дачић лагано прелази и на лептир-стил.
Да није тако, не би било Дачићевог текста у НИН-у, којим је покушао да опере дежмекасту косметску политику свог кабинета. Чак и после договора од понедељка са баронесом Кетрин Ештон, који је у ствари попуштање Београда, а не Приштине, званични Београд позива се на Зорана Ђинђића и његову наводну косметску политику. Покојни Ђинђић, ето, не би имао ништа против онога што Дачић, његов политички противник, данас ради на европску ползу Србије. Није него!
Морам да признам да не знам шта би Зоран Ђинђић данас тачно мислио, али поуздано знам шта је непосредно пред смрт, а и знатно раније, изјављивао.

Став о непостојању Датума ће важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума
Који је данас датум?
Сунце је изашло. Али на неки начин, као и да није.
Тог јутра је, наиме, у Србији освануо дан какав никада пре тога није постојао у њеној историји. И тог јутра, збуњени грађани нису знали шта треба да раде и како треба да се понашају у будућности. Можда зато што будућност, у извесном и прилично баналном смислу, делимично није више ни постојала.
Вече пре овог јутра одјекнула је вест изречена на заједничкој конференцији за штампу којој су присуствовали Кетрин Ештон, Херман Ван Ромпеј, Штефан Филе, Јелко Кацин, Венсан Дежер и још неколицина мање познатих европских званичника. На тој конференцији они су јасно и недвосмислено рекли: за Србију до даљњег - нема Датума. После неколико месеци преговора, консултација и усаглашавања донет је заједнички европски став да Србија није показала довољно кооперативности за добијање Датума. Такође је изречено да ће став о непостојању Датума важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума.

Због организовања шверца оружја, бивши председник Аргентине Карлос Менем проглашен је кривим. Менем је шверцовао оружје док је вршио функцију председника. За овај злочин бивши аргентински председник може добити од четири до 12 година затвора.
Апелациони суд је Менема који је владао од 1989. до 1999. године и његовог министра одбране Оскара Камилиона прогласио кривим за шверц 6.500 тона оружја и муниције Хрватској и Еквадору. Менем је 2011. године, заједно са још више од 12 осуђених, био ослобођен оптужби, али је тужилаштво уложило жалбу.
"Менем је осуђен за "тежи шверц", а та нијанса је додата, јер се ради о злочину у који је умешан ратни материјал, а извели су га владини званичници", наводи се у пресуди. У оптужници се помињу три декрета о испорукама које је он потписао почетком 90-их година прошлога века.
Менем је признао да их је потписао, али и даље тврди да су те испоруке биле легалне, јер је оружје (пушке, артиљеријско оружје, минобацачи, против-тенковске ракете и муниција), било послато у мирољубиве земље.

Снаге НАТО-а су у 78 дана агресије 1999. године 112 пута бомбардовале територију бивше СРЈ муницијом са осиромашеним уранијумом У238. Контаминирана је 91 локација, од којих једна у Црној Гори, девет у ужој Србији, а чак 81 на територији Косова и Метохије. Број оболелих од малигних обољења на Косову је у последњих дванаест година увећан и до 200 пута, а годишња стопа раста оболелих од разних врста канцера је 2,4 одсто, упозорио је у разговору за наш радио председник невладине организације "Милосрдни анђео" и лекар у косовско-митровачком здраственом центру Небојша Србљак.
Према подацима о броју налета и просечном броју испаљених пројектила, на територију Косова и Метохије је испаљено око 31.000 комада муниције са осиромашеним уранијумом, а у осталим деловима СРЈ око 5.000.
“Према званичним подацима НАТО-а, на подручју Космета и југа Србије бачено је 300 тона муниције пуњене осиромашеним уранијумом, иначе директним изазивачем више малигних обољења као што су галопирајућа леукемија, лимфом, малигни тумор штитне жлезде. Тај отров који је кроз земљиште и ваздух ушао у животну средину остаће ту готово заувек, и утицаће на здравље и смањење живота становништва,” наглашава др Небојша Србљак.

Г. Томислав Николић, председник Републике Србије
Г. Ивица Дачић, премијер
Г. Александар Вучић, први потпредседник
Остали министри владе Републике Србије
Предмет: Захтев за суспендовање предлога кадровске комисије Владе Србије да се Славка Драшковић именује за директора Канцеларије за дијаспору.
Поштовани,
Обраћам Вам се још једном, као председник најбројније организације српске дијаспоре у Скандинавији; као издавач "Корена"  www.koreni.net, у лично име, али и испред једног броја угледних и цењених људи, организација наше дијаспоре у Европи, Канади и Америци.
Повод овом обраћању је предлог Кадровске комисије Владе да се Славка Драшковић, кандидат Конгреса српског уједињења, организације из САД, именује за директора Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, коју ћете, како наводе медије, прихватити.
Верујем да је тај предлог настао као последица непознавања наше дијаспоре, квалитета предложеног кандидата а очигледно и непознавања (или свесног игнорисања скривених активности предлагача) – Конгреса српског уједињења из САД, чији је шеф канцеларије у Београду донедавно била поменута Славка Драшковић. Иницијатор предлога је, како сазнајемо, један од оснивача КСУ, некада угледне организације али већ дуго не, који се представља као борац само за интересе Србије и српског народа, а чињенице показују да је у питању други, па и лични интерес.

Премијер Ивица Дачић вратио нам се са "молитвеног доручка" сит. Шта је тамо јео не знам, али кад буде прогутао и оно што су му у вези Косова Обама и Мишел са својим европским савезницима спаковали за понети, слутим да би његова већ позамашна трба могла да нарасте и до Гинисових димензија. Готово да га већ видим како тако надувен седи у некој кафани, овог пута са провереним друштвом које није умешано чак ни у трговину дрогом, и пије искључиво соду бикарбону, јер се наш Устав са све петнаестак посто косовске територије, кад то прогунеш, тешко вари.
Ако се у поменутом друштву нађе и наш дипломирани председник, процес варења Устава у који су се, заједно са легендарним Коштуницом клели и они, имао би све атрибуте државничког понашања. - На још једну кашику соде - служи Тома чистих руку Ивицу који се још није опрао ни од оног кофера, ни од Лазаревића, ни од Радуловића, ни од Тончева - то ти је добро и против наших резолуција и против оне моје платформе коју смо заједно изели. Смањује надимање и убрзава наш улазак у Европу!
Да ли то оваквим уводом ја можда прижељкујем повратак Коштунице на власт и његове визије решавања косовског питања? Боже ме сачувај!

Јованка Броз је рекла да су њену кућу опљачкали људи који су тачно знали шта траже и које су послали они који се боје ствари које зна и којима је била сведок, и додала, да су неке тајне из Титовог времена још "вруће".
- Била сам сведок догађаја 1945. године и оног шта се дешавало над српским народом у Хрватској ради "мира у кући", наводи Титова удовица. Јованка Броз изјавила је да су њену кућу опљачкали људи који су тачно знали шта траже. Она тврди, да надавна провала у њену вилу није ни прва ни једина у "привременом смештају" у којем живи дуже од 30 година, "откако су је са пиштољем под грлом", истерали из куће у којој је живела с Титом.
- Није истина да ми из куће ништа није нестало, како је објављено. Украли су ми вазу "минг", венчани дар од кинеског председника Мао Цедунга. Још нисам побројала шта је све нестало, али засад сигурно знам да су ми украдени накит, новац, али и белешке - истакла је Јованка Броз.
Према њеним речима, украдена је преписка са неким важним личностима, нпр. са Цвијетином Мијатовићем и генералом Долничарем. Како је рекла, "живи како мора и како други хоће" и тврди да је деценијама подвргнута застрашивању и исцрпљивању, јер су неке тајне Титовог времена још "вруће".