Љубитељи позоришне уметности у Кичинеру протекле суботе имали су лепу прилику да у свом граду, који се оваквим манифестацијама не може баш подичити, виде представу Српског позоришта из Торонта, "Јеси ли то до’шо да ме видиш", Миме Караџића а у режији Ђорђија Живковића. На жалост, ову прилику искористило је свега педесетак поклоника позоришне игре, који су те суботње вечери у овдашњем REGISTRY THEATRE истински уживали у чарима које позориште може да пружи.
Најављена као урнебесна комедија, представа "Јеси ли то до’шо да ме видиш", Миме Каравића, јесте то само на први поглед, јер када се "разгрне" завеса која гледаоце тера на смех из сцене у сцену, онда се пред публиком појави горак окус збиље, јер ова представа као да је преписана из живота. Радња се одвија средином шездесетих година прошлог века, па иако јој је у основи тема  актуелног тренутка тог времена, то јест женидба сина, која, "политички", није подобна за главног јунака Горчила, кога маестрално глуми Ђорђије Живковић, потка саме представе је не тако давна прошлост, а то је време Информбироа. А зна се- за или против- преполовило је тадашњу Црну Гору, а онај ко је први "потегао", у Удбу, да пријави најближег пријатеља, није завршио на оном чувеном Отоку. И цели садржај ове "урнебесне комедије", која је у ствари једна опора драма, врти се око вечне теме- ко је кога издао и ко се због тога каје или не.