Православни Срби славе 19. децембра Светог Николу. То је једна од најчешћих српских слава, па се у шали каже да половина Срба слави, а друга половина су гости православних домаћина.
Свети Никола је рођен у малоазијској области Ликији, у граду Патаре, од имућних и угледних родитеља. Добио је име Николај, што значи победитељ народа. Његов стриц Николај је био епископ, па га је од малих ногу учио вери и љубави према Богу. Обојица су се замонашили у манастиру Нови Сион, а после смрти родитеља млади Николај продаде велико имање и новац подели сиротињи. Тако је и примером показао да хришћани треба да брину и помажу ближњима, а поготово се то очекује од монаха који су се заветовали на сиромаштво.
Желећи да живи усамљено, тихујући и посвећујући се молитви, напустио је град. Али му се јави глас Господњи и рече да пође у народ, што Никола послуша. Због својих врлина и преданог рада посвећеног Богу и народу, би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Тадашњи цареви Диоклецијан и Максимијан су прогонили хришћане, мучили их и убијали па је и Никола затворен и у тамници наставио да проповеда о Богу.
Свети Николај је присуствовао Првом Васељенском сабору у Никеји, где се разговарало и о јеретичком учењу Арија.
Слушајући шта он прича и како хули на Господа, Николај га је ошамарио, а други епископи су га удаљили са Сабора. Међутим, Господ Исус Христос и Пресвета Богородица, преко изабраних епископа, рекоше да је учињена велика неправда према Светом Николају, па се он врати на Сабор, који Аријево учење прогласи јеретичким.
Данас теолози посебно истичу ту срчаност Светог Николе за праву веру и истину, као и за свакодневну бригу и помоћ народу. Био је милостив, правдољубив, обилазио је немоћне, болесне, ожалошћене, сиромашне, свима је помагао због чега га је народ веома волео. Забележене су бројне приче како је помагао удовицама без деце, девојкама налазио младожење и новцем помагао удају, штитио путнике, болесне исцељивао. Упокојио се 6. децембра 345. године, односно 19. децембра по званичном грегоијанском календару који се слави као празник.
О великом поштовању према Светом Николи, не само код Срба, јер њега поштују и западни и источни хришћани, види се по бројним црквама које су му посвећене, заштитник је деце, трговаца, путника, посебно морнара. Познато је да на овај датум лађе бацају сидро где год се налазиле и мирују један дан, па тако морнари одају славу и хвалу свом заштитнику. Написане су бројне књиге у чудима која су се десила широм света над његовим иконама, у црквама њему посвећеним, а посебно у италијаснком граду Барију где се налазе његове мошти.
Многи кажу да је Свети Никола заправо прототип Деда мраза, јер је обичај да се деци уоци Светог Николе у ципелицу потајно ставља поклончић. Тиме се и симболично поручује да Свети Никола неће оставити оне који га поштују и који му се моле.
Љиљана Синђелић Николић
Ауторска права Радио Оаза 2026