Роман „Доктор Арон” је свакако његово најамбициозније и најзрелије дело. За разлику од претходних бестселера („Судија”, „Нож”, „Молитва”, „Руски конзул”, „Ноћ ђенерала”) у којима је отварао хоризонте људског, политичког, страдалничког и националног, у новом роману Драшковић досеже духовне висине заумног, мистичног и универзалног, излазећи тако на магистралну линију књижевности једног Достојевског и Булгакова, Маркеса и Умберта Ека.
Александар Чотрић је, у свом препознатљивом стилу, кроз афоризме, говорио о новом роману Вука Драшковића. Реч је, истакао је, о изванредном књижевном остварењу, које у духу претходних Драшковићевих романа проговара о нашем усуду, историји, истинама, заблудама и последицама које и данас осећамо. Дело „Доктор Арон” говори о прошлости, а намењено је будућности!
И Александар Југовић сматра да је реч о врхунској књижевности и каже да је Вуку Драшковићу теже да пише него другим писцима јер су очи јавности непрестано упрте у њега и његов рад.
Овај роман, објаснио је Вук Драшковић, носио је у глави пуне три деценије. Арон Тодорић се налази и у романима „Судија” и „Молитва”, само се јунаци тако не зову, а ароновски је и монолог главног јунака у роману „Ноћ ђенерала”. Одломке из романа казивао је драмски уметник Лазар Ристовски.
З. Р.