Српска православна црква 4. децембра слави празник Ваведење Пресвете Богородице. То је дан када су Пресвету Дјеву Марију родитељи довели у храм.
Родитељи Богородичини, Јоаким и Ана, до дубоке старости нису имали деце, али су се, надајући се, непрестано молили Господу, обећавши да ће га посветити на службу Богу. И добише кћерку, Марију. Када је напунила три године, према обећању су је одвели у храм. Библијска историја бележи овај догађај на иконама као врло свечану поворку. Такође је забележено да је Дјева Марија уведена у најсветије место у храму, тамо где улазе само свештеници и то једном годишње. Тиме јој је указана, иако је имала три године, велика част и поштовање. У храму је Дјева Марија боравила девет година, а родитељи су је често посећивали. Након смрти родитеља, Дјева Марија није желела да се удаљава из храма, нити да ступи у брак. У тадашње време то је било противно закону и обичајима, па је она дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом заручнице живи у девствености и тако испуни своју жељу и привидно закон. Тада није било девојака које су се завештале на девство до краја живота и Дјева Марија је била прва која је тако живела. Касније су то следиле хиљаде девојака и младића, посебно међу монасима. Славећи успомену на овај догађај из живота Дјеве Марије, црква и данас подсећа верне да се она још као мала учила законима Божијим. Тако је пре много векова Свети Јован Златоусти вернима говорио: „Ти се трудиш да својој кћери спремиш богато одело, украсе од злата и бисера, а погледај Ону која је једина од нараштаја људских изабрана да буде мајка Сина Божијега“.