
Српска православна црква 4. децембра слави празник Ваведење Пресвете Богородице. То је дан када су Пресвету Дјеву Марију родитељи довели у храм.
Родитељи Богородичини, Јоаким и Ана, до дубоке старости нису имали деце, али су се, надајући се, непрестано молили Господу, обећавши да ће га посветити на службу Богу. И добише кћерку, Марију. Када је напунила три године, према обећању су је одвели у храм. Библијска историја бележи овај догађај на иконама као врло свечану поворку. Такође је забележено да је Дјева Марија уведена у најсветије место у храму, тамо где улазе само свештеници и то једном годишње. Тиме јој је указана, иако је имала три године, велика част и поштовање. У храму је Дјева Марија боравила девет година, а родитељи су је често посећивали. Након смрти родитеља, Дјева Марија није желела да се удаљава из храма, нити да ступи у брак. У тадашње време то је било противно закону и обичајима, па је она дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом заручнице живи у девствености и тако испуни своју жељу и привидно закон. Тада није било девојака које су се завештале на девство до краја живота и Дјева Марија је била прва која је тако живела. Касније су то следиле хиљаде девојака и младића, посебно међу монасима. Славећи успомену на овај догађај из живота Дјеве Марије, црква и данас подсећа верне да се она још као мала учила законима Божијим. Тако је пре много векова Свети Јован Златоусти вернима говорио: „Ти се трудиш да својој кћери спремиш богато одело, украсе од злата и бисера, а погледај Ону која је једина од нараштаја људских изабрана да буде мајка Сина Божијега“.
Богородица је била смирена и скромна, пуна љубави за све људе, што се показује током целог живота. „Управо смиреност је она врлина која од кћери људске чини да буде Мајка Сина Божијега“, беседио је српски патријарх Павле, додајући да би зато требало да ту хришћанску врлину стекнемо борећи се против гордости у себи и око себе. „Не желети као што горд човек чини и жели, да пред људима изгледамо нешто велико и нешто важно. Уместо да на то трошимо енергију, трудимо се да стварно будемо добри, свети, честити,“ записао је патријарх Павле.
Љубав српског народа према Богомајци огледа се у бројним храмовима, који су јој посвећени. Чувени српски манастир Хиландар на Светој Гори посвећен је управо Ваведењу Пресвете Богородице и бројни гости на слави поделиће празничну радост са монасима на Светој Литургији и на свечаној трпези. Монашка заједница целе Свете Горе придружује се овом слављу, јер Богородицу сматрају својом заштитницим. Према предању, Богородица је једина жена која је ступила на тло Свете Горе на свом мисионарском путовању по повратку из Свете Земље, у првом веку нове ере и после распећа и смрти Христове на Голготи. Овај празник, обележен црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ, један је у низу заповедних празника којим се велича улога Богомајке у хришћанској вери.
Празнично је данас и у манастиру Ваведење у Београду, у манастиру Лепавина недалеко од Загреба у Хрватској, у чувеном манастиру Острог у Црној Гори, Девичу на Косову и Метохији и бројним другим манастирима и црквама широм Србије и у расејању.
Љиљана Синђелић Николић