
Православни верници данас започињу пост, који ће трајати до најрадоснијег хришћанског празника Божића – рођења Господа Исуса Христа. Он спада у вишедневне постове, али не претерано строге.
Пост је установљен још у Светом Писму, када је Адаму и Еви речено да не једу од дрвета познања. Такође, постио је и Господ Исус Христос четрдесет дана у пустињи, постио је Мојсије, пророк Самуило, апостол Павле и многи други. Дакле пост установљен од стране Цркве још у најранијим временима траје и данас. По времену трајања, пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни је сваке среде и петка током године. Вишедневни су они које је Црква установила пред велике празнике и има их четири а према начину уздржања могу бити мање или више строги. Најстрожији је пост пред Васкрс а у овом Божићном дозвољено је одређеним данима јести рибу или храну на уљу, пити вино. Та физичка компонента поста, иако важна, није суштина поста, коју је најбоље дефинисао чувени хришћански светитељ и беседник Свети Јован Златоусти. Он је рекао: „Не говори ми, толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист према брату и љубав према богатству, да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто кажњаваш слугу њенога, утробу.“
Пост заправо подсећа вернике да се удаље од вреве овога света и да се више посвете молитви, размишљању о својим делима, речима, вежбању у хришћанским врлинама од којих је највећа љубав. Свети Симеон Солунски је писао да Бог не потребује храну и да пост човека приближава анђелима који нити једу нити пију. Ако хришћани посте средом и петком и све постове које је Црква одредила, онда је пост начин њиховог живота. Врхунац тог хришћанског живота је причешћивање на Светој Литургији а да би то могли верни се морају припремити. Управо то је суштина поста.
Лепоту вишедневних постова верници виде и у препрамама за празник, овога пута за Божић. Иначе, до Божића постоји и низ празника који употпуњују припрему за овај важан догађај када се Бог спустио на земљи и постао човек а истовремено остао Бог. Тако постоје материце када мајке поклањају укућанима поклоне, па очеви или дан када то чине деца. На тај начин се породица упућује на међусобно поштовање, бригу и заједништво. Таква породична структура је за хришћане веома битна. Отуда се за Бога каже да је Отац, за Цркву мајка а браћа и сестре су нам сви ближњи. И на сам празник Божића то заједништво православних се види како у цркви, тако и у породици где се породица окупља на празнични ручак на који је свако добродошао.
Љиљана Синђелић Николић