Православни верници данас започињу пост, који ће трајати до најрадоснијег хришћанског празника Божића – рођења Господа Исуса Христа. Он спада у вишедневне постове, али не претерано строге.
Пост је установљен још у Светом Писму, када је Адаму и Еви речено да не једу од дрвета познања. Такође, постио је и Господ Исус Христос четрдесет дана у пустињи, постио је Мојсије, пророк Самуило, апостол Павле и многи други. Дакле пост установљен од стране Цркве још у најранијим временима траје и данас. По времену трајања, пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни је сваке среде и петка током године. Вишедневни су они које је Црква установила пред велике празнике и има их четири а према начину уздржања могу бити мање или више строги. Најстрожији је пост пред Васкрс а у овом Божићном дозвољено је одређеним данима јести рибу или храну на уљу, пити вино. Та физичка компонента поста, иако важна, није суштина поста, коју је најбоље дефинисао чувени хришћански светитељ и беседник Свети Јован Златоусти. Он је рекао: „Не говори ми, толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист према брату и љубав према богатству, да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто кажњаваш слугу њенога, утробу.“