
Српска Академија наука и уметности обележава Дан Академије, у знак сећања на 26. новембар, датум оснивања Друштва српске словесности 1841. године, из кога је и настала најважнија српска научна установа. Говорећи на свечаности, председник Србије Борис Тадић истакао је да је квалитет сваке државе незамислив без доприноса науке, која је и битна компонента глобалног просперитета, пре свега у области иновација, безбедности, очувања животне околине.
Претеча САНУ - Друштво српске словесности основали су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, уз подршку Кнеза Михаила Обреновића, пре 168 година. После 25 година, донет је Основни закон Краљевско србске академије, што је значило и оснивање Академије. Закон је прописивао да прве академике бира краљ, а да академици даље сами бирају нове чланове. За првог председника именован је Јосиф Панчић, а од 1887. године академици су сами бирали сталне и дописне чланове. Након Другог светског рата, 1947. године Академија мења име у Српску академију наука, а законом из 1960. године, добија садашње име – Српска академија наука и уметности. Данас САНУ броји 183 члана, 106 редовних и 77 дописних, који делују у осам одељења - двоструко више него што их је било приликом њеног оснивања.
Председник Србије Борис Тадић рекао је да више од 100 година постојања Академије, као централне научне институције у Србији, сведочи о научној традицији државе и постојању институција, које су незаобилазан чинилац развоја сваке земље, која тежи сигурној и просперитетној будућности. Према његовим речима, позната је чињеница да сва просперитетна и еманципована друштва свој развој и динамику дугују знању и иновацијама, због чега је свака државна политика незамислива без науке. Он је додао и да је и у најтежим временима Србија настојала да очува своје националне образовне, културне и научне установе, због чега ће САНУ увек имати подршку државе.
„Ми ни данас нисмо задовољни материјалном подршком коју наука има и инвестицијама које су пласиране у овом виталном сегменту друштва. Ми чинимо све да се и у овим областима приближимо стандардима који важе у ЕУ и који су делотворни Европи и да од Србије учинимо просперитетну заједницу одрживог развоја, друштво знања, компатибилних технологија, ефикасног образовања и научно истраживачког система, очуване природне средине, али и препознатљивог културног идентитета. У ЕУ желимо да уђемо као друштво са очуваним властитим идентитетом. Не видим другачији приступ европским интеграцијама, и у том контексту САНУ има посебан значај“, нагласио је Тадић.
Председник Србије је казао и да Србија има и право и обавезу да легитимизује своје интересе, пре свега научне, затим интересе српског народа у дијаспори, интерес афирмације културног идентитета и сл. Због тога је неопходно, казао је председник Тадић, направити добру, избалансирану буџетску политику и направити добар Закон о академији, који ће дефинисати позицију њених институција и допринети развоју науке у Србији.
На свечаности су говорили и председник Академије Никола Хајдин и министар за науку и технологију Божидар Ђелић, који су указали на рад САНУ у претходних годину дана и на будуће планове. Присутни су били и потпредседник владе Јован Кркобабић, министар вера Богољуб Шијаковић, председник Матице српске Миодраг Попов, митрополит црногорско приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, ректори Универзитета у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Приштини и Новом Пазару, представници амбасада, директори научно истраживачких установа.
Јелица Тапушковић