У мушком тенису данас победа над Федерером није свакидашња ствар, али ниједна не поткопава трон на којем је непрекидно 183 недеље као прексиноћња Ђоковићева у финалу турнира из мастерс серије у Монтреалу – 7:6 (7:2), 2:6, 7:6 (7:2). И ниједна до те његове не може да наговести крај ере швајцарског аса, па ни Надалове који га је савладао осам пута, али му гледа у леђа више од 100 седмица. У Федереровој надмоћи и под налетом нашег тенисера који се надвија с трећег места на светској ранг-листи, Шпанцу прети опасност да у тениској историји остане упамћен као – вечити други.
Ђоковић је у Монтреалу обојицу положио на плећа за мање од 24 часа. Има ли веће симболике од тога да ће се у најскорије време успоставити нови светски тениски поредак? У светлу међународних односа наш играч подсећа на Кину – непрестано напредује, о њему конкуренти говоре са страхопоштовањем, од њега се све више и више плаше, а ни најмоћнији више није сигуран у своју моћ када му се нађе на мегдану.
После бруке директора Отвореног првенства Канаде, најстаријег тениског турнира после Вимблдона (први пут одигран 1881, када и Отворено првенство САД), који је Ђоковића на додели трофеја најавио као Хрвата, можда би наш тенисер рекао: „Ја сам Србин, нисам Кинез”. Нека онда подударност буде та да је и у тениском поретку на делу „продор с Истока”.
У Федереровој владавини Ђоковић је тек 13. тенисер који му с мегдана није отишао погнуте главе. Велики повратак Аргентинца Кањаса почетком године, после казне због допинга, био је обележен с две узастопне победе над Швајцарцем, на првим мастерсовим турнирима у сезони, у Индијен Велсу и Мајамију, и наравно одјекнуле су сензационално.
Недуго затим Федерер је поклекао и на шљаци у Риму, против надахнутог домаћег играча Воландрија. Несумњиво је да су ти порази првог „рекета” света били својеврсни „доказ” да је и он од крви и меса, али се његов престо прексиноћ можда и први пут озбиљно заљуљао.
Свестан је и Федерер тога да ничија није светлела до зоре, а потврду за то има у сопственој каријери. Са 19 година је још у осмини финала раставио од вимблдонског трона Американца Пита Сампраса у мечу с пет сетова.
Једна од највећих дилема и јесте ко је од њих двојице најбољи тенисер свих времена, а оно око чега нема спора јесте да је та Федерерова победа означила скори завршетак једне блиставе епохе и почетак друге, мада је Швајцарац засео на престо тек две и по године после тог величанственог успеха којим је скренуо пажњу на себе.
Ђоковићу је тек двадесета и због тога треба бити стрпљив јер тек иде време у којем ће да продуби траг у светској тениској баштини.
Само неколико часова после његовог тријумфа уследио је још један за наш тенис. Ана Ивановић је победила на турниру у Лос Анђелесу. Тако су обоје преузели вођство у такозваној америчкој серији турнира (шест за мушкарце, пет за жене) која претходи Међународном првенству САД (27. август – 9. септембар), последњем од четири турнира за гренд слем у сезони.
Наша тенисерка је била њен победник прошле године. Руку на срце, њен смисао је новчани бонус који се потврђује на „Флашинг Медоузу”. „Смисао” победа Ђоковића и Ивановићеве је много дубљи. То што на америчко тле долазе „феникси из разорене земље” иде тек успут...
Г. А.