Православни верници и Српска православна црква данас славе Сабор светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. По бројности свечара, Аранђеловдан је на другом месту слава код Срба, иза Никољдана.
Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Архангелу Михаилу. Архангел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске.
Аранђеловдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освештањем које обавља свештенство цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арахнгел Михаило "живи светац".
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.