Деспот Стефан Лазаревић пренесе их у Београд у цркву Свете Петке која је и саграђена у њену част 1417. године. После пада Београда мошти Свете Петке поново стигоше до Цариграда и на крају у 17 веку у град Јаши у Румунију где су и данас.
Где год биле кроз прохујале векове мошти Свете Петке су привлачиле бројне људе, разних вера и нација, који су јој се молили, тражили од ње исцељење, решавање тегоба и проблема. Написане су бројне књиге о чудима која су се десила људима, како над моштима светитељкиним, тако и у бројним црквама које су јој посвећене у православном свету. Такође су на разним местима на Балкану потекли чудотворни извори који носе име Свете Петке, обично крај манастира. Колико год је за живота Света Петка била непозната људима, толико је после смрти величају, поштују је и моле јој се. Тиме се показује шта су то Божији угодници, односно светитељи који живе далеко од вреве и гужве, људских жеља и страсти и моле се за цео свет. Управо због таквог врлинског живота Господ након њихове смрти чини њихова тела непропадљивим и мирисним. То је знак да су живели правим побожним животом и да су узор свима који се труде да буду хришћани. А колико је Света Петка поштована у Србији видело се данас у храмовима Српске православне цркве, где су бројни људи дошли да се помоле светитељки, да учествују на Светој Литургији и причесте. Они којима је данас слава, донели су вино, жито и колач да се освешта, а затим то вратили својим кућама уносећи тако благодат у домове, где дочекују госте.
Љиљана Синђелић Николић