„Преко Ирана у Турску и онда из Турске у Бугарску или у Грчку па даље преко земаља Западног Балкана. Од Бугарске и Грчке воде два велика канала шверца. Један иде преко Албаније до Италије и до Швајцарске. Други иде преко Србије и Румуније према Аустрији и даље до Холандије и Велике Британије”, рекао је Демирбукен.
Он је додао да полиције балканских земаља заплене врло мали део хероина који прелази преко њихових граница и затим даље наставља пут ка другим европским државама.
„Преко граница балканских земља годишње се прокријумчари око 90 тона хероина, а заплени се свега једна и по тона. То значи да се заплени мање од два одсто хероина који пролази кроз те земље. То је забрињавајуће јер се у другим земљама заплењује већи проценат”, казао је Дамирбукен.
Он је додао да се у Турској открије и заплени око 10 одсто, а у Ирану 20 одсто кријумчареног хероина, док су балканске земље по заплени близу Авганистану где се такође заплени мање од два одсто укупне количине хероина.
Такво стање на терену, каже Демирбукен, може да буде опасно за балканске земље јер финансијски јача криминалне групе.
Према подацима Бироа УН за борбу против дроге и криминала, у свету годишње 15 милиона људи користи опиум, хероин и морфијум.
Њихова улична вредност се процењује на 65 милијарди долара, а деведесет одсто те дроге долази из Авганистана.
Европа је највеће тржиште илегалних опијата. Годишње у Европи од превелике дозе хероина умре између 5.000 и 8.000 људи, пише Би-Би-Си позивајући се на извештај УН.
Бета