У поменутој, као и у књизи „Јевреји у Крагујевцу”, он је обелоданио податке да су окупатори од 19. до 21 октобра 1941. стрељали и 39 Јевреја, 16 Словенаца, седморицу Руса, четворицу Хрвата и тројицу муслимана.
– И данас се барата са различитим подацима о броју стрељаних. Бројка од 7. 000 је, без обзира на то како се до ње дошло, пола века била званична процена. Трагао сам за подацима о жртвама, на терену, од куће до куће, по архивама. За 2.792 жртве сам успео да прикупим податке, не очекујем да ће се тај црни биланс значајније мењати даљим истраживањима. Сматрам да је истину о жртвама потребно непрекидно понављати, с обзиром на то да су оне дуго биле само број, подложан дневно-политичким манипулацијама – истиче Бркић, наглашавајући да је, када се пре 25 година прихватио истраживања о октобарском злочину који су 1941. извршили припадници Вермахта, крагујевачки музеј располагао са свега три фотографије стрељаних и то оних који су проглашени за народне хероје. Осим њихових, помињана су имена још само двадесетак људи.
– Најружније је било када су званичници, у пригодним приликама, без трунке саосећања и бола, говорили како се поносе жртвама – напомиње Станиша Бркић, кустос саветник у Спомен-музеју „21. октобар”.
Бране Карталовић
Једном и заувек
На Великом школском часу, централној манифестацији комеморативних свечаности, сутра ће бити изведена поема „Једном и заувек” руског песника Андреја Базилевског. Ова поема, испевана поводом 68 година од нацистичке одмазде и страдања недужних, Шумарице ставља у контекст светске културне баштине.