Србија верује, нагласио је Јеремић, да неслагања око статуса Косова не смеју да коче заједнички рад на побољшању живота свих становника покрајине. Он је изразио жаљење што косовске албанске власти нису показале заинтересованост да прихвате оквир о статусној неутралности приликом решавања нерешених практичних питања у покрајини и рекао да се тиме наноси штета становницима Косова.
Министар спољних послова Србије је подсетио да се у извештају генералног секретара хвали политика конструктивног ангажмана коју заступа Београд и да се одаје признање „прагматичном приступу” у решењу практичних питања.
Јеремић је поздравио то што је Унмик „успешно завршио своје преобликовање”, како је рекао генерални секретар УН у свом извештају, и истакао да је „кључно важно” да Савет безбедности подржи присуство Унмика у покрајини као „пресудног стуба мира и стабилности”.
Српски шеф дипломатије је рекао да се не сме кочити способност УН да ради ефикасно са Еулексом на Косову.
Обавезе које су преузете пред УН морају бити поштоване, почевши од обавеза преузетих Резолуцијом 1244 из 1999. године до Плана генералног секретара од шест тачака, рекао је Јеремић.
Он је истакао два битна позитивна догађаја, у вези са полицијом током тромесечног периода који обухвата извештај генералног секретара, која су допринела даљој примени Плана од шест тачака.
Прво, такорећи сви српски полицајци са Косова вратили су се на своја радна места, што је, како је рекао Јеремић, директан резултат ангажовања Београда, и друго – потписивање Протокола о полицијској сарадњи између Министарства унутрашњих послова Србије и Еулекса.
Примена протокола, рекао је Јеремић, „знатно ће допринети борби против организованог криминала на Косову које је и даље центар опасне међународне мреже кријумчара оружјем, дрогом и људима”.
Министар је скренуо пажњу да у вези са питањем судства „нажалост није учињен никакав напредак” и изразио наду да ће се на том плану наставити преговори и доћи до решења.
Јеремић је истакао да је још потребно статусно неутрално присуство Кфора да би се заштитиле енклаве косовских Срба и српска светилишта од претњи упада и напада.
Он је рекао да се Србија „строго противи” намери о преносу одговорности са Кфора на косовску полицију у вези са заштитом споменика на Газиместану и подсетио да је Газиместан свето место за Србе које је Кфор одлично штитио и да је од „критичне важности да настави да га штити заједно са другим светилиштима”.
Јеремић је истакао да је питање заштите српске баштине на Косову „и даље забрињавајуће” и навео пример записа власништва за манастир Високи Дечани, пљачке средњовековног комплекса у планинама изнад Призрена и намеру косовских власти да цементом прекрију остатке српске цркве у центру Ђаковице.
Као горуће, а нерешено Јеремић је подвукао питање у вези са олакшавањем уласка српских званичника у покрајину и њиховог кретања, нагласивши да се та препрека мора решити на начин који је неутралан у односу на питање статуса и у сагласности са Резолуцијом 1244.
Такође подсетио је на проблем интерно расељених особа и нагласио да је само 31 особа од 200.000 расељених косовских Срба успела да се врати на Косово у тромесечном периоду који обухвата овај извештај генералног секретара, иако су хиљаде изразиле жељу да то ураде.
Бета