
Данас је празник Покров Пресвете Богородице. Српски народ веома поштује и воли Мајку Божију, па се празник обележава свечано, а бројни храмови посвећени су овом празнику.
Данашњи празник је установљен на догађај који се збио 911. године у време цара Лава Мудрог, званог Философ, у Цариграду. На служби Божијој у цркви Влахерни Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем видео је Пресвету Богородицу са распростртим омофором (огртачем) на рукама, као да покрива народ. Богородица је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама, бележи хришћанска историја казивања Светог Андреја и његовог ученика. И ево већ 1089. година хришћани обележавају овај догађај. У њему је пуно симболике и мистике, у њему је заправо сама суштина вере православних.
Богородица у тој вери има посебно место и значај. Сам њен живот је пример љубави, скромности, жртве, милосрђа, вере, наде што су и основне хришћанске врлине. Она је достојанствено стајала под Крстом када су разапињали њеног сина, њена кућа је затим увек била мирно уточиште свима који су јој долазили тражећи савет, охрабрење и утеху. Вековима су верни људи осећали и духовним видом гледали тај светли Богородичин Покров над светом, радовали му се и у њему налазили помоћ и утеху.
Верује се да Пресвета Богородица стоји пред престолом божијим и моли Бога за појединце, народе, за сав људски род. Управо то је и симболика данашњег празника, Покрова Пресвете Богородице, јер је тај покров симболично заштита целог рода људског. Колика је љубав према Богородици види се и по томе што јој се моле људи разних вера, чак и неверујући. Види се то у црквама и манастирима широм света који су јој посвећени. У Србији су такође бројне светиње посвећене Богородици, то је слава породица, удружења, градова.
Данас је посебно свечано у Пећкој Патријаршији на Косову и Метохији, јер је Покров слава Пећке Патријаршије. Она се налази недалеко од Пећи, покрај реке Пећке Бистрице а на улазу у Руговску клисуру. То је један од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште српских архиепископа и патријараха. Од свога постанка у 13 веку Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнице и даровите уметнике, и место где се чува културно уметничка заоставштина српског народа.
МРС-Љиљанa Синђелић Николић