Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Словеначки лингвиста и слависта. Био је члан бечке дворске књижнице и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. после I српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио, али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио ‘Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану’ као и ‘Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу’. До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.
Заслугом Јернеја Копитара, покренуте су у Бечу 1813. године "Српске новине".
Умро је у Бечу 11. августа 1844. године.
Прочитајте и мало другачије коментаре о Вуку и Копитару
Вук и језичко расуло
И овај
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
КАТОЛИЧКИ УНИЈАТА И РУШИЛАЦ СЛОВЕНСКО-ПРАВОСЛАВНЕ КУЛТУРЕ