– Друг ми је албум дао пре неколико година, пошто му је отац умро. Иако сам и раније видео много ратних фотографија, јер ме је занимала војна историја, ове су се показале најнеобичнијим и најшокантнијим. После парада војника по Француској, предео се одједном променио, нестала је помпа, и на сликама су се појавили људи у народној ношњи, које одводе на стрељање. Место масакра прекривено је са стотинак мртвих. Фотографија војника са флашом у руци који пролази туда била ми је ужасавајућа – испричао је на отварању изложбе Бидингер.
Немачка одмазда над Шапчанима почела је одмах после напада четника и партизана на град 22. септембра увече, који су немачке снаге успеле да одбију 24. септембра пред зору, иако су устаници у једном тренутку стигли до центра. Већ у 15 часова почела је акција „чишћења Шапца”, коју су спроводиле јединице 342. пешадијске дивизије, пребачене почетком септембра из Француске. У пратњи фолксдојчера, усташа и белогардејаца немачки војници претресали су кућу по кућу, палили и убијали, а нарочито је страдао део града Камичак, где су злочини такође забележени објективом.
– За првих једанаест дана акције, према немачким војним изворима, на разним местима у Шапцу стрељано је 1.127 цивила. До 26. септембра 342. дивизија је основала концентрациони логор код села Јарак у Срему. Више хиљада Шапчана од 15 до 70 година, постројени у колоне по пет, усиљеним маршом отерани су у логор. Пут од 23 километра пређен је за четири часа, тако да је зачеље колоне готово све време било у трку. Они који су пали, убијани су на лицу места – објашњава директор Архива Раде Петровић.
Учитељ из Трира Волфганг Бидингер мислио је да се ради о фотографијама насталим на руском фронту, јер је 342. дивизија, после сламања Ужичке републике пребачена на источно ратиште. Када је установио да су написи (рекламе на радњама) на сликама на српском, уместо руском језику како је мислио, контактирао је са нашом амбасадом у Берлину. Упућен је на Историјски архив Југославије, а потрага за локацијом стравичних сцена завршена је у Шапцу. Историјском архиву Бидингер је поклонио фотографије, иако је архив из Кобленца нудио 20.000 евра да их откупи.
Највеће шабачко стратиште – Бенска бара све четири године под окупацијом било је затворено за грађане, којима није дозвољавано да преузму тела настрадалих. Од 6. до 8. јуна 1945. године ексхумирано је 291 тело, која су сахрањена у заједничку гробницу на Доњошорском гробљу. Нека су идентификована, а нека нису... „У џепу једног мученика пронађена је дуванска кутија. По њој га је жена препознала. Та безначајна стварчица била је драгоценост, јер је ову кутију деци давао да се играју њоме”, писала је тих дана „Политика”.
Данас на локацији Бенска бара налази се стамбено насеље изграђено шездесетих и почетком седамдесетих година. Приликом копања темеља зграда радници су још проналазили кости убијених суграђана. После октобарских промена дотадашњи Трг слободе, одакле почиње Бенска бара, преименован је у Трг шабачких жртава, али још увек не постоји никакво спомен-обележје.
М.Мијушковић