О каквим се исконструисаним оптужбама ради довољно говори то што су оштећени, као сведоци оптужбе, покушали да подметну списак несталих лица уз тврдње да их је убио Вучковић и бацио у масовну гробницу у Сувом Долу.
- Ексхумацијом и обдукцијом нађених остатака утврђено је да су у питању кости животиња и да на тој локацији нема посмртних остатака људског порекла – каже Делевић.
Вучковић, иначе бивши возач санитета КБЦ из Косовске Митровице је инвалид. Остао је без леве ноге и кретао се само уз помоћ штака. Током бомбардовања 1999. био је радно ангажован у КБЦ и према наводима троје Албанаца, сведока одбране, пружао је помоћ свима, не правећи разлику између Срба и Албанаца.
Мирослав Вучковић је у притворској јединици затвора у Косовсој Митровици провео пет година
– Сведочења ових Албанаца и наводе одбране, судска већа су одбацивала и слепо прихватала исконструисана сведочења оптужбе – каже Делевић.
После две године проведене у притвору и тридесетак претреса, Вучковићу је изречена прва пресуда од 16 година затвора. Одбрана је уложила жалбу Врховном суду Косова, који је укинуо првостепену пресуду и наредио ново суђење. Међутим, и у обновљеном поступку, новоформирано веће у коме је председник био међународни судија, остало је при ставу да је Вучковић починио ратни злочин и осудило га на 12 година затвора.
Поново је уследила жалба Вучковићевих адвоката. Предмет је преузело ново кривично веће предвођено Филипинком Лолитом Дувал, а заступник јавне тужбе је на трећем суђењу одустао од оптужбе да је Вучковић убио више Албанаца.
– Нису више имали могућности да подметну ни сведоке ни тврдње о масовној гробници. Јер, обдукциони налази, који су јасно показивали да су у наводној масовној гробници остаци животињског а не људског порекла били су на столу – каже Делевић.
Ипак, судско веће је прихватило оптужбу да је Вучковић крив за паљевину, пљачку и прогон Албанаца и осудило га на осам година затвора.
Да судије Еулекса нису преузеле цео случај, ко зна још колико би Вучковић чекао на правду.
– У поновљеном поступку који се одвијао по жалби Врховном суду, предмет су преузеле Еулекс судије. Утврђено је да не постоје докази да је Вучковић починио ратни злочин над цивилним становништвом и тако је наш клијент коначно ослобођен свих оптужби – каже Делевић.
Он додаје да ово није једини случај процесуирања косовских Срба на основу лажних оптужби и исконструисаних доказа. Као пример Делевић наводи и недавно хапшења Светлане Стојановић из Новог Брда, која се терети за ратни злочин само на основу усмене изјаве двојице Албанаца, њених комшија.
„Нећу да бежим“
– Почетком 2004. године, више десетина притвореника из митровачког затвора побегло је због одуговлачења процеса. Вучковић није хтео да им се придружи. Рекао је: “Ја не бежим. Трпећу и доказаћу да нисам крив. Ја сам домаћин. Живео сам и живећу као слободан човек” – износи Делевић.
Недељко Зејак