Десило се најгоре – двадесетосмогодишњи Француз Брис Татон, кога су 17. септембра уочи утакмице Партизан – Тулуз у строгом центру Београда претукли хулигани, подлегао је повредама. Татон је са групом пријатеља дошао не само због фудбала већ и да у Београду, веровали су, проведу неколико лепих дана. Нису били бучни као многи навијачи, чак нису носили ни обележја клуба за који навијају. Смртоносни напад хулигана затекао их је у башти кафића у којем су тих дана често боравили. Татон је задобио тешке повреде које су, упркос уложеним напорима најбољих домаћих стручњака, слутиле на лош исход.
Смрт младог Француза је немерљив губитак за његову породицу и пријатеље али је та трагедија упркос брзом идентификовању и хапшењу осумњичених осрамотила Београд и Србију. Убити некога ко је дошао у госте, зло је које није својствено овдашњој традицији.
Предстојећи кривични поступак и изрази саучешћа само делимично могу ублажити ужасну слику којом је Србија представљена у свету. Напад на француске навијаче као да је био окидач за инциденте који ће уследити: три дана касније на Калемегдану је нападнут Аустралијанац, а затим и Либијац у Булевару краља Александра.