Да би „Пркос” дошао до циља, како стоји у његовим начелима, „треба да се пробудимо из двадесетогодишњег сна и да почнемо да мислимо, смислимо и да конкретне акције изводимо”.
Као задатке себи су поставили „бомбардовање режима нашим правима”, притисак на институције власти да раде свој посао, почетак организовања „демократског државног система”, именом и презименом уз доказе обележити све људе које режим у Црној Гори држи на власти, тихи бојкот свих „слуга” режима, покретање акције „Сви смо ми фоторепортери”… како би се формирао јединствен фронт у ком би „сви били вође”, „деловали слободно” и радили „да остваримо све циљеве”.
Како нам је рекао Самарџић, људи у „Пркосу” раде на првој верзији текста „Декларација слободе промена” у којој ће бити назначени сви „предуслови које треба испунити да би дошло до демократских избора, јер, реално говорећи, ми у Црној Гори немамо слободне изборе, него демократско фингирање избора”.
„Када се заврши декларација позвали би се сви људи који хоће да се боре за слободу да је потпишу. Принцип би био – све или ништа. Политичке партије не би могле да одлуче у наше име. Кад се испуне сви услови, онда идемо на прве слободне изборе”, пише на поменутом сајту.
У програмским начелима, „Пркос црногорској диктатури” на сајту се наводи да је циљ групе окупљање људи и откривање оних „који држе режим у шаци”.
„Ти људи треба да изађу из сенке да их сви јасно видимо. У Црној Гори није проблем неколико људи, јер је овде направљена једна хоботница која је попримила врло проблематичне размере и која уништава све нормално у земљи”, поручује Самарџић. „Пркос” је бојкот избора и игнорисање Јавног сервиса којим управља једна странка.
Уколико последњи став „Пркоса” буде и морална максима а тиме и кодекс понашања, а то је „нико од нас није најпаметнији, сви ми имамо у себи снагу пркоса коју треба пустити да изађе из нас и сви у својим способностима су добродошли”, можда ће овај Пркос на пиједестал довести владавину права и правде у Црној Гори.
Новица Ђурић