Искрсле су, међутим, несугласице између САД и Кине, са једне стране, и Европе, са друге, око тога у којој мери би требало изменити гласачко право.
Мада су све стране обећале да ће решења за тај проблем наћи до јануара 2011. и даље постоје знатни практични проблеми.
Европске земље, које учествују са 25 одсто у светској економији, поседују 40 одсто гласова, док САД, чије је учешће даљих 25 одсто, имају само 17 одсто гласачких права.
У оквиру прописа ММФ, све велике одлуке захтевају већину од 85 одсто, што значи да су САД једина појединачна земља која може блокирати било коју одлуку.
САД и Кина су предложиле да се квота европских земаља умањи за пет до седам одсто како би се обезбедио већи утицај привреда у наглом успону, али би такође било пожељно да САД изгубе своју блокирајућу већину.
Мање европске земље, као што су Холандија и Шведска, нису, међутим, раде да изгубе своја места за главним столом где седе међу 24 члана управе ММФ.
Чак се и Британија противи притиску за хитне реформе.
Један званичник британског министарства финансија је у изјави за Би-Би-Си рекао да је Европа дала највећи допринос у попуњавању фондова ММФ (позајмивши више од 150 милијарди долара од затражених 500 милијарди) и да сада није време да се од тог континента тражи смањење његовог утицаја.
Јачање улоге Кине и Индије у новом систему управљања међународном економијом биће од кључног значаја, истиче британски јавни сервис.
Већина економиста сматра да се САД и Европа не могу вратити својој улози потрошача робе из осталих делова света и да ће у будућности њихова економија морати да расте путем повећања извоза.
То значи да ће Кина морати да смањи удео извоза у расту своје економије и да се преоријентише на повећање домаће потрошње, што је прилично оштар захтев.
Биће потребно дуго времена за отклањање једног од основних узрока садашње економске кризе: растуће глобалне неуравнотежености између Кине као извозника са трговинским суфицитом и САД, као највећег светског потрошача који живи на позајмљивању новца.
САД више нису у стању да играју своју улогу и што се пре Кина окрене домаћој потрошњи, већи су изгледи да привреда САД у будућности расте уз помоћ веће производње за извоз, а не путем повећања потрошње и својих дугова.
Тако би давање веће улоге у ММФ Кини могло охрабрити оне у тој земљи који желе да своја преимућства искористе на начин који би помогао светској економији да расте.
Реформе су све неизбежније, с обзиром на нове моћнике у свету и ресурсе који су за ММФ и Светску банку обећани на самиту у Лондону.
Светска банка је позајмила дугорочна средства земљама у развоју за изградњу инфраструктуре, као што су бране и путеви, и за унапређење њиховог здравственог и образовног система, док је помоћ ММФ везана за подршку валутама тих земаља.
ММФ, који пружа краткорочну подршку земљама суоченим с финансијским тешкоћама, знатно је проширио своје ресурсе како би помогао да се земље изборе са кризом.
Земље су за ММФ обећале додатних 500 милијарди долара зајмова и 250 милијарди долара у Специјалним правима вучења које могу повући без рестрикција.
ММФ је такође добио више утицаја у надгледању светске економије, а за узврат се обавезао да олабави често веома строге услове везане за своје зајмове, који су у прошлости изазивали негодовања земаља у развоју.
Овонедељни самит Г20 у Питсбургу могао би да одреди да ли ће Г20 из кризе изаћи као кључна организација са утицајем у руковођењу светском економијом или ће њен значај избледети, закључио је Би-Би-Си.
Танјуг