Офанзива команданта Поћорека
Офанзива је отпочела 6. септембра. По цену губитка шест батаљона и три топа, који су из једне дивизије Друге српске армије у циљу демонстрације, пребачени на леву обалу Саве источно од Митровице, Прва српска армија успела је да пређе Саву према Купинову и да предузме успешну офанзиву у Срему. Али командант аустријске Балканске војске Поћорек у циљу парирања офанзиве српске војске у Срему, предузима 8. септембра снажну офанзиву на Дрини и то: са Петом армијом против Друге српске армије, а са Четвртом армијом против Треће српске армије.
Српска Врховна команда обуставља напредовање и успешну офанзиву Прве армије у Срему и пребацује обе њене пешадијске дивизије преко Ваљева ка Крупњу на угрожено лево крило Треће армије, а коњичку дивизију упућује као додатно појачање Другој армији, и ако је ова успела да Пету аустријску армију заустави на обалама Дрине.
Офанзива аустријске Балканске војске је заустављена, не само упорним и крвавим борбама на фронту ојачане Треће и Друге армије, већ и наступањем српске Ужичке војске, уз садејство са Црногорцима, ка Власеници и Сарајеву у позадину Шесте аустријске армије.
Немајући снаге да Србе потисне на главном фронту, а сагледавши опасност по десни бок и позадину своје Шесте армије, Поћорек захтева хитну помоћ од Врховне Команде Целокупне аустријске војске.
После позива Поћорека, аустријским снагама стиже појачање из унутрашњости Монархије, и организована је, не само заштита бока Шесте армије, већ је српска Ужичка војска потиснута натраг ка Вишеграду. Аустријанци су, од трупа у Срему, после одступања Прве српске армије, формирали Комбиновани Корпус, под командом генерала Крауса и пребацили га преко Саве северно од Шапца, да нападне десни бок и позадину Друге српске армије. Настале су огорчене борбе на дугачком фронту: Шабац-Митровица-Лешница-Лозница-Крупањ-Љубовија-Бајина Башта-Вишеград, које су прешле у једну дуготрајну позициону-рововску битку.
За време борбе, код српске војске се осетила велика исцрпљеност у људству и опреми, јер регрути још нису били спремни за ратна дејства, а помоћ у опреме сваке врсте, поготово у артиљериској муницији, која се очекивала сваког дана да преко Солуна стигне из Француске, није пристизала.
Борбе код Мачковог камена
После неуспеха Аустроугара у Церској бици, они су одморили и попунили 5. и 6. армију и прешли у напад 6. септембра 1914. Српска 2. армија је успела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла српску 3. армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину.
Српска 1. армија (генерал Петар Бојовић) противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник.
Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у северозападној Србији, где су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог светског рата.
Борбе су вођене у периоду од 19. до 22. септембра 1914. године.
Ова битка је једна од низа сукоба током битке на Дрини.
На слици: Спомен костурница Мачков камен на планини Јагодња
PTC