Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Шумановићеве слике после седамдесет година

2009.09.19
Поводом обележавања седам деценија од последње самосталне изложбе слика нашег великог уметника Саве Шумановића (1896– 1942), одржане 3. септембра 1939. на Новом универзитету у Београду, данас Филолошки факултет, у грандиозном обиму од 410 слика, Галерија „Сава Шумановић” у Шиду је организовала прворазредни уметнички догађај. Реч је о изложби од 189 слика, које су биле изложене и 1939.године, а могу да се погледају до 23. септембра у Галерији Сава Шумановић у Шиду, смештеној у породичној кући Шумановића, коју је Савина мајка Персида поклонила граду, заједно са 417 уметникових дела, како би њен син „увек био свој на своме”.
Ауторке садашње поставке и текста у каталогу су Љубица Јукић, вајарка и Весна Буројевић, историчарка уметности и директорка Галерије „Сава Шумановић” у Шиду, а пројекат је помогло и Министарство културе Републике Србије.
Поређења у стилу некад и сад су неминовна: Шумановић је пре седамдесет година представио целокупно своје дело настало од 1928. до 1939. године, а о тој чувеној изложби у Београду, новине су опширно писале, „Политика” такође. Из тих текстова сазнајемо да је седам дворана на Новом универзитету било прекривено његовим сликама, чак и ходници, да је Сава добио одличне критике, написао предговор за каталог у ком је отворено говорио о својој душевној болести, да је на отварању био присутан Александар Дероко, а све око транспорта, аранжирања и постављања слика лично обавио сам уметник.
Шумановић је тада, 1939. у разговору за „Политику”, рекао:
„Пуних једанаест година нисам излагао, мада престанка у раду није било. Била је само једна фаза када нисам могао да сликам, јер сам имао на расположењу за рад само рђав материјал и веровао сам да сам изгубио таленат. Своје слике које сам за то време радио нисам никоме показивао... Јер, за све време мучила ме је страшна љубомора што сам не смем излагати, пошто ми је то лекарски било забрањено... Основа моје болести била је претерана сензибилност без које не може да буде ниједан сликар, а која је код мене била развијена до патолошке границе. На тај преосетљив начин реаговао сам и на боју и на цртеж и на звук...”
Весна Буројевић, директорка Галерије „Сава Шумановић” у Шиду о садашњој изложби каже:
– Желели смо овом поставком још једном да подсетимо на значај Саве Шумановића и покажемо широј јавности шта имамо.Ових дана је наша галерија препуна посетилаца из Новог Сада, Бијељине, са свих страна. Каталог који смо урадиле колегиница Јукић и ја представља документарну грађу и приказује Шумановића као студиозног, педантног, рационалног. Ми смо се сада са свим чудима технике намучили да организујемо ову изложбу, а он је све то учинио сам.
О томе шта је изазива највише емоција код данашњих посетилаца изложбе Весна Буројевић сведочи:
– Свако има своје фаворите. Кад неко уђе у изложбени простор и види, рецимо, цео цуклус Шидијанки (Купачица) каже да се осећа као у Лувру. Поједини откривају нову атмосферу у пејзажима који нису били често излагани, неки се изненаде фигуралним композицијама, неко бројем актова који су представљени. Иначе, наша стална поставка броји 80 слика, али ово што сада видите у галерији је нешто сасвим другачије. Видећемо да ли ћемо успети да поновимо успех ове поставке и наредне године. Имамо много планова, али боље да не говоримо о њима док не видимо колико новца имамо.
После Шида ова изложба неће, на жалост, гостовати у другим местима, јер како рече директорка: „Ко би могао да преузме 189 слика, да плати осигурање за њих и да нам омогући да их потпуно рестауирамо?”.
Б. Лијескић

Ауторска права Радио Оаза 2026