
У новоизграђену спомен-костурницу на војничком гробљу у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву данас ће, у оквиру обележавања Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату, бити сахрањено 245 посмртних остатака неидентификованих српских жртава од којих је 170 пронађено на ширем подручју Сарајева. Међу неидентификованима највише је цивила, чак 90 одсто, који су убијени прве ратне године, што је само једно од „поглавља” суморне статистике која сведочи о Сарајеву као највећем стратишту страдања српског народа.
„Један број неидентификованих пронађен је у масовним гробницама, на гробљу „Лав”, помоћном фудбалском стадиону „Кошево” и у сарајевском насељу Добриња и, према доказима који су у поседу српске стране, у већини случајева вршен је увиђај. Више пута су узимани узорци за ДНК анализу, не само са посмртних остатака сарајевских жртава него и оних које су пронађене на подручју Сребренице, Горажда, Братунца, Зворника, Тузле, Какња, Брезе, Високог, Рогатице и Вишеграда, али, и поред тога, све оне и дан-данас носе ознаку Н. Н.
Неки од узетих узорака су чак изгубљени па поново узимани што је само један од доказа смишљене опструкције у разоткривању истине о страдањима српског народа, каже Слободан Шкрба, члан Оперативног тима за тражење несталих Владе Републике Српске. Срби су, тврди он, на идентичан начин нестајали на свим просторима које је контролисала такозвана Армија БиХ, „злочини који су почињени у Сарајеву били су унапред планирани, извршени су уз знање ратног муслиманског руководства и уз помоћ припадника разноразних паравојних и цивилних формација којима су командовали највећи предратни сарајевски криминалци, од којих су неки из затвора пуштени који дан пре почетка рата”.
Према тренутно расположивим подацима, који се свакодневно мењају, Република Српска још трага за 1 772 нестала, од којих је 1 020 цивила, међу којима је и седморо деце. На идентификацију чека укупно 634 посмртна остатка, 389 се већ налази у новоизграђеним спомен-костурницама у Невесињу и Бањалуци које по изгледу подсећају на ову у Источном Сарајеву у којој ће од данас, након што су годинама стајали у просторијама без одговарајућих услова, „смирај” наћи и преосталих 245 посмртних остатака.
Број српских жртава које ни након 14 година од рата нису добиле своје име и презиме далеко је већи, на десетине их је под знаком Н. Н укопано на градским гробљима у Високом и Зеници где су „доспеле” под чудним и необјашњивим околностима. Шкрба нема дилему: „Ово је један део сценарија политике Странке демократске акције, оличене у лику Амора Машовића, некадашњег члана Федералне комисије за тражење несталих, а садашњег члана директора Колегијума Института за тражење несталих лица БиХ”, изричит је он.
„Власти у Сарајеву и Зеници извршиле су асанацију терена, покупиле су жртве и сместиле их у разне мртвачнице где су држане десет до 12 година да би онда биле покопане у височко, односно зеничко гробље, и то под ознаком КРИ-НН, што је доказ да је над овим жртвама извршен увиђај. Наравно, пре укопавања нису узимани узорци за ДНК анализу – објашњава Шкрба и констатује да је немогуће да је неко могао довозити тела страдалих у мртвачницу мимо знања оних који су својим потписом оверили записник о обављеном увиђају и који би, да имају имало морала и разумевања за патње породица настрадалих, морали да кажу како и шта се догодило са њиховим најмилијим.
Шкрба је, истовремено, потпуно уверен да би тренутна ситуација, што се тиче проналажења и идентификације несталих Срба, изгледала далеко другачије да се политика није умешала у овај процес и да представници из РС који су у њега укључени раде свој посао. „У том случају ни Амор Машовић, без обзира што га подржава Међународна комисија за тражење несталих, не би се могао понашати како се понаша”, сугерише он. Изражава и уверење да се власти РС, у односу на федералне, далеко хуманије односе према судбини несталих, „док Влада РС формира комисију како би се решио 'случај' Авде Палића, федерални званичници у континуитету чине све да се српске жртве никада не пронађу“.
Давор Ковачевић