Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Узрок оваквом понашању може да буде кућно васпитање. Ако су вас одгајали говорећи вам да је боље да увек све прећутите јер бисте могли да изгубите посао, углед, пријатеље или брак и да увек будете пристојни, ви верујете да љутња не може да се контролише и да се изрази смирено. Међутим, примарна функција љутње и јесте да сигнализира да нешто није у реду и подстакне на проналажење решења. Игнорисање оваквих ситуација није здраво и може да изазове много психичке промене у понашању, па чак и депресију. А честе последице су и преједање које води ка нездравој гојазности. Ово захтева промену уверења. Када осетите да вам нешто смета, обратите пажњу на то какву реакцију то изазива код вас. Да ли је то бес, туга или беспомоћност. Ако уз ово успете да препознате и у којим ситуацијама попуштате, то је већ велики корак ка промени.
Пасивна агресија
Људи прибегавају пасивној агресији након што сами себе увере да њихове речи немају више никакав учинак, па пажњу и неку врсту освете постижу таквим понашањем. Ипак, таква агресија се с временом открије и почне да фрустрира друге јер верујете да је подметање начин решавања проблема. Ипак, имајте на уму да се уз такву „стратегију“ ништа не решава и нико није на добитку.
Наметљивост да, агресивност не
Људи који се љуте на пасивно-агресиван начин требало би да, сами себи дају дозволу да буду љути. При том је потребно спознати код себе да је љутња психички показатељ да вам неке ствари сметају и да се не осећате добро. Људи којима наносите штету смицалицама и малим осветама вероватно и не знају шта су вам скривили, па би више дејства имао отворен разговор. Потребно је знати и да је наметљивост у реду, али агресија није.
Б. Тасић