
Подизањем државне заставе на книнској тврђави уз присуство државног врха, председника РХ Стјепана Месића, премијерке Јадранке Косор и председника Сабора Луке Бебића, јуче је у Книну почела прослава државног празника Дана домовинске захвалности, којим се обележава датум када је Хрватска војска 1995. у склопу војне акције „Олуја” вратила Книн под хрватску власт. Поводом тога хрватски медији пуни су сећања на дане рата за осамостаљење Хрватске и споменуте војне акције која се и данас тумачи као „величанствена победа” и остварење „тисућљетног сна” Хрвата за независношћу.
Уништење и егзодус српског народа при том се гурају „под тепих”, а етничко чишћење званично се не признаје, што потврђује и чињеница да за таква недела на хрватској страни још нико у РХ није ни оптужен, а камоли осуђен. Једина оптужница на ту тему је у Хагу, где се суди тројици хрватских генерала баш за ратне злочине почињене над српским становништвом током и одмах после акције „Олуја”.
Свест о стварним збивањима из тога времена ипак се полако и све више пробија до најшире јавности, о чему сведочи цитат из коментара у празничном броју „Јутарњег листа”:
„Нико данас не би прогонио генерале ХВ због ’прекомерног гранатирања Книна’ да се у време „Олује” и после ње није догодио језив низ злочина над цивилима.”
На ту мрачну страну хрватског рата за независност на свечаности у Книну – постројавању јединица Хрватске војске и ветерана на градском стадиону – подсетио је јуче и председник Месић. Рекавши да „без најмање колебања осуђује све злочине почињене у време домовинског рата без обзира ко их је починио и ко су биле жртве”, он је истакао:
„Злочине почињене под маском хрватства морамо осудити и осуђујемо још енергичније, јер они бацају сенку на праведну и племениту борбу хрватских бранитеља и на њихову жртву. То мора бити јасно свакоме у Хрватској и свакоме у иностранству. Ова Хрватска није саздана на злочину за разлику од једне друге творевине која је у време Другог светског рата узурпирала хрватско име!”
Економска криза одразила се на прославу која се 14. пут одржава у Книну. Видљиво је то по ангажовању знатно мање учесника него што је то било претходних година. Уместо ранијих чета, јединице ХВ су биле представљене на свечаном постројавању на нивоу вода, тако да је укупно било 200 учесника. Овај пут није било ни хеликоптера ни падобранаца, а учеснике прославе надлетало је тек неколико авиона.
Једино на чему се није штедело је војнички пасуљ који је, већ по традицији, припремљен за све учеснике.
Хрватски добровољци и ветерани из протеклог рата веома су незадовољни овогодишњом прославом „Олује”, што су отворено исказали. Сматрају да та прослава све више губи на значају и да се они гурају у запећак, па је неколико њихових удружења одлучило да ће отићи у Книн само да упале свеће погинулим саборцима, али да на таквој прослави, где ће их прегледати полиција, неће учествовати.
Р. Арсенић
Пуповац није дошао
На прослави није био ни председник Српског народног већа Милорад Пуповац, који је то овако објаснио: „Ми смо у уторак у СНВ одржали састанак сећања на којем смо пригодним програмом – минутом ћутања и прикладном изјавом – изразили дужно поштовање свим жртвама овога рата без обзира на њихову националност, као и свим жртвама егзодуса. Меморијални састанак с истим програмом одржан је и у свим жупанијама где постоје већа СНВ-а.”