Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Република Српска Крајина, иако је била под заштитом Уједињених нација, нападнута је пре тачно 14 година, уз прећутну сагласност САД и Немачке, али и НАТО-а. Напад је почео око пет сати изјутра 4. августа 1995. године артиљеријском ватром по Книну, Банији, Лици, Кордуну и северној Далмацији. Дан касније хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и шаховница је истакнута на книнску тврђаву. Сутрадан стижу и хрватски званичници са Фрањом Туђманом, тадашњим председником Хрватске, на челу. Од почетка ове акције са територије Хрватске протерано је више од 200.000 Срба. Убрзо је готово целокупно српско становништво напустило територију захваћену офанзивом. Колоне избеглица кренуле су ка Србији.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избеглих и других удружења из Хрватске, подсетио је да је у акцији „Олуја” погинуло и нестало 1.992 лица, од којих су 1.192 цивили старији од 60 година.
– Они су остали у Хрватској на позив Фрања Туђмана уз обећање да им се ништа неће догодити. А убијени су. Жртве ове акције су и 534 жене, од којих су две трећине, такође, биле старије од 60 година. У укупном броју убијених је и 19 деце – наводи Милојко Будимир податке из евиденције центра „Веритас”.
На списку несталих данас стоје имена још 1.109 лица од којих су 756 цивили, међу којима 364 жене. Будимир, такође, објашњава да Хрватска избегава да врши есхумацију, „јер би пред Хашким трибуналом, где се суди генералима, то био јасан доказ да су починили злочине”.
Он наводи и чињеницу да се у Заводу за судску медицину у Загребу налази и 250 посмртних остатака који још чекају идентификацију.
За злочине почињене током операције „Олуја”, хашки Трибунал је подигао оптужницу против Анта Готовине, пензионисаног хрватског генерала и команданта ове операције, као и против генерала Ивана Чемрака и Младена Маркача. Они се терете по личној командној одговорности за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања током, али и после „Олује”. У знак сећања на жртве „Олује” данас је у цркви Светог Марка у Београду одржан парастос.
В. М. Д.
Тадић разговарао са делегацијом Удружења породица несталих
Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче да су повратак избеглих, проблеми у вези са враћањем имовине Срба у Хрватској, као и процес ексхумације и идентификације жртава питања која се морају решавати у оквиру побољшања свеукупних односа Србије и Хрватске.
Како је саопштила информативна служба председника Србије, Тадић је данас, поводом обележавања четрнаесте годишњице акције „Олуја”, разговарао с делегацијом Удружења породица несталих и погинулих у Хрватској, коју је предводио председник удружења Чедомир Марић.
Та делегација је упознала Тадића са проблемима са којима се суочавају и изразила незадовољство што процес ексхумације и идентификације жртава страдалих током рата у Хрватској тече споро.
Бета