
Припадници Ваздухопловства Војске Србије обележавају 2. август - Дан рода авијације у знак сећања на 1893. годину када је наређењем краља Александра I Обреновића предвиђено оснивање ваздухопловних балонских одељења при свакој дивизији српске војске.
Прве ваздухопловне јединице Српска војска основала је мање од једне деценије од првог лета браће Рајт у САД.
Већ 24. децембра 1912. године тадашњи министар војни Радомир Путник потписао је одлуку о оснивању Ваздухопловне команде у чији су састав ушли Голубија пошта, Балонско одељење са три балона, Водонична централа и Аеропланско одељење са 12 авиона.
Први аеродром изграђен је на Трупалском пољу код Ниша.
Србија је тако постала једна од првих 15 земаља у свету која је имала ратно ваздухопловство и једна од пет држава које су користиле авијацију у борбених дејствима, односно у Балканским ратовима.
После окупације Србије у Првом светском рату, српска авијација је престала да постоји али је већ 1916. године основана Српска авијатика која је имала пет српско-француских ескадрила и која је пружила велики допринос пробоју Солунског фронта и ослобођењу домовине 1918. године.
Садашње Ваздухопловство Војске Србије успостављено је после распада државне заједнице СЦГ 2006. године од људства и ратне технике који су остали на аеродромима у Србији.
Летачке јединице ВС смештене су у 204. авио базу на аеродрому Батајница и 98. базу на аеродромима у Краљеву и Нишу.
Војска Србије има 101. ловачку ескадрилу, 252. ловачко-бомбардерску школску ескадрилу, 138. мешовиту транспортну ескадрилу, 241. ловачко - бомбардерску ескадрилу, 714. противоклопну хеликоптерску ескадрилу, 119. мешовиту хеликоптерску ескадрилу, затим 1. и 2. извиђачко авијацијско одељење и Сектор за летна испитивања.
У наоружању се налазе авиони Миг-21 и Миг-29, Орао, Галеб, Супергалеб, Утва-75, Ан-2 и Ан-26, Јак-40 и хеликоптери Газела и Ми-8.
Командант Ваздухопловства је бригадни генерал Ранко Живак.
Бета