
Прослава стогодишњице рођења авангардне сликарке и свестране уметнице Милене Павловић Барили (1909-1945) почела је 17. јула у Србији, отварањем репрезентативне изложбе „Звезданим трагом“ у Галерији САНУ, на којој је представљено око 140 слика, цртежа, скица и других експоната.
Као никада до сада огромна маса света тискала се испред Галерије САНУ, у главној улици Београда, у очекивању отварања изложбе познате српско-италијанске сликарке Милене Павловић Барили. Сви су жељно ишчекивали да погледају дела велике уметнице. Присутне, међу којима је било много познатих личности из домаће културне јавности, поздравио је најпре потпредседник САНУ Никола Тасић, а затим ауторка изложбе „Звезданим трагом“ Јелица Милојковић, која је врло детаљно говорила како изложба и монографија кроз неколико тематских и хронолошких целина прате животни пут уметнице, од родног Пожаревца, преко неколико европских градова, до Њујорка. Бројне поклонике Миленине уметности поздравио је и амбасадор Републике Италије Армандо Варикио. Он је истакао да уметност не познаје границе и да је у Миленином срцу и души било довољно места и за Србију и за Италију, обзиром да је њен отац био Италијан.
Бројне поклонике Миленине уметности поздравио је и амбасадор Републике Италије Армандо Варикио. Он је истакао да уметност не познаје границе и да је у Миленином срцу и души било довољно места и за Србију и за Италију, обзиром да је њен отац био Италијан.
Напослетку, присутнима се обратио и министар културе Небојша Брадић, који је истакао да слика Милене Павловић Барили "Девојка са лампом" представља на симболичан начин оно што ће сијати у Београду и у народу, као и уздићи српску културу у свету.
Изложба представљена у галерији САНУ садржи око 140 слика које су у власништву Музеја Милена Павловић Барили у њеном родном Пожаревцу, затим Музеја савремене уметности, као и део из приватних колекција. Поред најзначајнијих слика, изложба "Звезданим трагом" представља детаље из живота и стваралаштва ове уметнице, која до сада нису била позната широј јавности. Ту су и делови њене одеће, документа, накит и многи други лични предмети.
На европској уметничкој сцени појавила се после одласка у Париз почетком 30-их година 20. века. Живела је у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом: Жан Коктоом, Андре Бретоном и другима. У Њујорк је отишла 1939. године, где је живела све до изненадне и преране смрти 1945. године. Њен богати ликовни опус највећим делом је, тако, настао ван граница Србије, у атељеима највећих западноевропских и светских уметничких метропола: Лондону, Паризу, Риму, Њујорку...
Милена није била само сликарка. Она је била и песникиња. Писала је на више светских језика. У години јубилеја биће објављена и њена збирка поезије, а на јесен ће у Београдском драмском позоришту бити премијерно изведен комад о животу и стваралаштву те уметнице. Успешно се бавила и модним дизајном за познате модне часописе, козметичке и текстилне фирме у САД.
Ова тамнопута, висока, шармантна жена, елегантна и екстравагантна, у златним сандалама са високим потпетицама и цигаретом у руци остаће упамћена као уметница огромне стваралачке страсти и раскошног сјаја. Део атмосфере у којој је живела и стварала може се осетити и на изложби у Београду, која ће бити отворена до 25. аугуста.
Славка Сунајко