Место познатих предака данас у овој некад највећој аустроугарској луци углавном заузимају зидари, тесари, помоћни радници... И живи их око 10.000 у целој регији, а око 4.000 у самом граду.
- Лозе старих српских породица угасиле су се. Остали су само Раичевићи. Задржали су православну веру, али су презиме променили у Рађи. Њихови потомци данас не говоре српски језик - прича за "Новости" Богољуб Стојичевић, председник Српске православне црквене општине у Трсту, која окупља наше сународнике у овом граду. - Бројност се поправила у последњих 20 година, после распада СФРЈ. Али, и ако једног дана нестане Срба на овим просторима, са градом Трстом имамо уговор да се црква светог Спиридона и гробље заувек чувају. Потписано је да ће град финансирати рад два свештеника, ђакона, хора и гробара.
Богољуб Стојичевић каже да је деведесетих година на недељној служби било троје-четворо људи. Данас је, објашњава, ситуација много другачија, па се у цркви сретне и стотинак људи.
А колико Тршћани цене оно што су наши људи оставили граду, најбоље показују брига за наше грађевине. За реновирање цркве светог Спиридона, у целом Трсту, кажу, најлепше грађевине, издвојили су скоро два милиона евра. Поправка фасаде је при крају, враћен је и старински, оловни кров. Следи рестаурација унутрашњости, која ће потрајати бар три године.
Власти регије Фриули Венеција Ђулија, чији је Трст центар, као и градске институције финансирају и Дане српске културе, који су започели изложбом "Људи светог Спиридона". До краја октобра биће организовани концерти, представе, изложбе на градским трговима. А манифестација ће бити затворена свечаном академијом у најлепшем градском позоришту 31. октобра.
Иако помаже и град, црква и Српска православна црквена општина, које слове за једно од најважнијих српских духовних центара изван матице, опстају, ипак, понајвише захваљујући залозима које су им оставили богати Срби.
- У центру града имамо четири палате. Издајемо тај простор, станове и локале и од тога се финансирамо. У једној од зграда налази се и школа "Јован Милетић", која ради још од 1782. године. Некада је то била редовна основна школа, а данас у њој организујемо часове српског језика за децу и италијанског за одрасле.
О документима која су остали иза школе, али и целе црквене општине и конзулата, још од 1884, када је српска држава поставила у Трсту првог почасног конзула, од прошле године брине Архив Србије. На молбу СПЦО увелико сређују архивску грађу, која је драгоцено сведочанство о животу Срба у овим крајевима од половине осамнаестог века до данас. Архив је учествовао и у огранизацији изложбе "Људи светог Спиридона" на тврђави Сан Ђусто, на којој су изложене слике, архитектонски планови, документа, дарови које је црква добијала од парохијана...
- Списи који се чувају у Архиву СПЦО сведоче о животу, и навикама Срба који су овде живели. Очувана је и дипломатска преписка, извештаји које је конзул слао министрима у Србији - објашњава Јелица Рељић из Архива Србије, једна од архивиста који сређују грађу Архива у Трсту. - Ту је, на пример, тестамент Јована Милетића којим школи завештава 24.000 форинти, план школе из 1792. године, књиге награђених ученика, устав српских училишта у Трсту, извештаји конзула слати Николи Пашићу и Јовану Авакумовићу...
О традицији Срба у Трсту говоре и предмети који су остали иза угледних породица. Сачувани су портрети, дарови намењени цркви, предмети који су украшавали палате. Сви могу да се виде на изложби на тврђави поврх града. И биће изложени све до краја октобра.
Кажу, када су стигли половином 18. века, у време када је и стваран модерни Трст, издигли су се захваљујући "богатству Куртовића и господству Војновића". Били су власници десетина раскошних палата, бродских флота, ангажовали чувене сликаре да израђују породичне портрете.
Данас, осим сећања, од овог живота остала је црква и неколико палата. Али, ни данашњи Срби Тршаћани нису, заправо, покварили "српски портрет" који су давно скицирали њихови преци. Нису више тако богати и утицајни, али и даље слове за најпоштеније и највредније раднике, од свих који у овај, кажу, град са најдуговечнијим живљем, стижу из других крајева света.
ГРОБЉЕ
Срби у Трсту посебно брину о гробљу на којем су сахрањени њихови преци. Налази се на брду изнад града и о њему брине гробар кога плаћа Српска православна црквена општина. Ако једног дана не буде могла више да одржава ово вечно почивалиште, ту обавезу преузео би град Трст.
ИМУЋНИ
Српска православа црква у Трсту најбогатија је од свих српских цркава у дијаспори. Богатство су јој оставили добротвори. Црква располаже са хиљадама квадрата простора, а средства, која су додуше ове године знатно мања, добија и од градских регионалних власти.
И. Милићевић