Упитан о проблемима око повратка Албанаца у насеље Брђани у северној Митровици, Коцалаинен је напоменуо да "УНХЦР уопште није био консултован у том случају". Додао је да је "једно питање да ли је неко питан, а друго је условљавање повратка, услови не смеју да се постављају и право свакога је да се врати у своје место".
"Вербална подршка и доста реторике"
На питање да ли власти у Београду и Приштини стварно или декларативно подржавају повратак, Коцалаинен је одговорио да није видео много конкретне помоћи Владе Србије процесу повратка.
"Углавном је то била вербална подршка. То исто може да се каже и за Приштину. И тамо је било доста реторике, али када до спремности за повратак дође, онда нема стварне помоћи", оценио је Коцалаинен.
Када је реч о случајевима да се локални Албанци противе повратку Срба, нагласио је да локална заједница не сме да одлучује ко може да се врати, а ко не.
"Уколико постоје некакве инсинуације да је неко чинио злочин, на полицији и правосуђу је да то провере", објасниоје Коцалаинен.
Према његовим речима, расељени и избегли у Србији живе у веома лошим условима у колективном смештају.
"Ми смо са Комесаријатом за избеглице направили план да људи напусте те објекте у којима заиста немају живот достојан човека", рекао је Коцалалинен и објаснио да УНХЦР покушава системски да реши проблем.
Како је нагласио "цела прича за избеглице у наредне две године мора да се реши, поготово за оне који живе у колетивним центрима". Коцалаинен је изразио и очекивање да ће Влада Србије усвојити Стратегију за интеграцију интерно расељених лица, "која мора бити реалистична".
Повратак Срба у Хрватску и у Босну
Коцалаинен као добру прилику за решавање проблема са избеглицама види и посету Високог комесара УН за избеглице Антониа Гутераса, који ће крајем августа допутовати у Србију и Хрватску, када ће са "обе земље сести за сто и видети како да реше овај проблем".
На питање како оцењује повратак Срба у Хрватску, Коцалаинен је одговорио да су се "услови за повратак знатно побољшали".
"Али, после оволико дуго година људи који су дошли у Србију све мање су спремни да се врате. То се нарочито односи на оне који су изгубили станарско право", напоменуо је Коцалаинен. Већу шансу, према његовим речима, "имају они који су се пријавили за програм станарског права и то је урадило неколико хиљада породица, као и они који су добили назад своје станове и куће".
Са друге стране, Коцалаинен сматра да повратак у Босну "никад није имао неке правне и друге препреке, али је проблем што велики број људи, због лоше економске ситуације, није могао да реновира своје објекте". Према речима Коцалаинена, УНХЦР је завршио свој програм повратка у БИХ и одавно није било захтева према тој организацији за помоћ у повратку.
На питање какве утиске носи из Србије и Београда, одакле одлази почетком августа, после три и по године, одговорио је да је његов рад био цењен и да су УНХЦР и Влада Србије остварили завидну сарадњу.
"Ја сам се, до сада, кроз читаву каријеру бавио великим стварима у многим државама у свету. Сада идем у Шведску својој породици да се посветим једној малој ствари - мом унуку", закључио је Коцалаинен.
РТС