Свети Јован Крститељ, назван је и претеча, зато што је говорио да долази Господ и опомињао људе да је дошло време за покајање. Говорио је: “Покајмо се, јер се приближило Царство Небеско.” У хришћанском животу покајање је најважнији појам, основа верског живота. Свети Јован је подучавао људе, учио их побожном и честитом животу. Због тога је и страдао, јер је опомињао Ирода да не сме да се жени женом свог брата. Али Ирод није слушао Јована, већ по наговору Иродијаде, нареди да затворе Светог Јована у тамницу. На Иродов рођендан, ћерка Саломијина играше заносно, па цар не могаде да одоли њеној жељи. Она је као награду затражила главу Јованову на тањиру. Ирод јој испуни жељу и тако Свети Јован пострада мученички. Иродијада је однела Крститељеву главу у Јерусалим, сахранила је, а један монах је касније пронашао. Глава је ишла од руке до руке, исцељујући болесне, а 850. године би положена у Царској цркви у Цариграду. Руку Светог Јована понео је јеванђелиста Лука. Данас се рука Светог Јована Крститеља чува у манастиру на Цетињу, као посебна реликвија.
Свети Јован је једна од најчешћих крсних слава код Срба и њему је посвећено пуно цркава и манастира. Име његово је веома заступљено у народу. И данас, после толико векова, Свети Јован је веома поштован, његов честити и побожан живот многима је узор и водич и у савременом свету. За овај празник везан је и леп обичај да се од ливадског цвећа плету венци. Њима се ките хришћански домови, стаје, а понегде се ови венчићи стављају и на дрвеће, да би година била што роднија. Ови венчићи симболишу лепоту природе, коју је Бог створио и даровао човеку на уживање, а истовремено подсећају да хришћански живот треба да обилује врлинама и добрим делима, љубављу.
Љиљанa Синђелић Николић