Латински назив: tilia platyphyllos
Енглески назив: Linden
Данас ћу вам представити још једну биљку или боље речено дрво, кога можете да наћете и овде код нас у Канади, а то је ЛИПА. Ових дана би требало да процвета, па је то један од разлога да вам кажем неколико врло важних и корисних информација везаних за ово листопадно дрво које може да нарасте висине до 25 до 30 метара и са великом густом крошњом старост преко 300 година.
На свим словенским језицима се ово лепо дрво једнако назива – липа.
Чврста укорењеност у говору недвосмислено нам указује не само да је од најдавнијих времена липа била позната свим Словенима, већ и да је уживала посебно поштовање и да јој је придавана нарочита важност у свим заједницама словенског порекла. Стари Словени су били вешти пчелари, а липа је у њихово време и у њиховој постојбини била најмедоносније дрво и најважнија пчелиња паша. Будући да је старим Словенима мед служио као врхунска и најзначајнија посластица и да су од њега правили медовину, веома укусно и веома јако, па зато и веома омамљујуће пиће, наши далеки преци нису могли да остану равнодушни према правом извору толике сласти, радости и уживања, па су јој и због тога придавали божанска својства и моћ.
Још се верује да је добро имати липу у дворишту и спавати под њом, јер помаже дисајним органима. Извесно је да је липа раније уживала далеко веће поштовање него што је то, у скоријој прослости, био случај са шљивом.
Листови липе су са дугом дршком, срцасто округласти, зашиљени, ситно тестерасти. Цветови су жућкасто-бели, миришљави, сакупљени по 4-16 у штитастој цвасти. Веома је богата цветом, крилати прирепак има изражену дршку и до пола дужине је срастао са петељком цвета. Чај се састоји од осушених, жуто-зелених цветова с приперком од беле липе и црне липе. Све друге врсте липе немају вредности и не треба их брати. Прва је ситнолиста, рана, липолист, а друга крупнолиста.
На наличју листа у углу нерава налазе се китице длака, које су у липолиста црвено-жуте, а у крупнолисте беличасте. Цветају у јуну и јулу. Липолист цвета око две недеље пре крупнолисте. Цвет је врло пријатног мириса. Расте по брдским шумама. Липа воли питомину, плодну и дубоку земљу.
По старословенском веровању липа је заштитник кућног прага и ватре. У дрворедима насеља ово је најчешће сађено дрво, због своје отпорности и брзине раста, лепе и сеновите крошње. Липу треба брати чим почне да цвета, кад су две трећине цветова у цветању расцветале. Прецветала липа нема никакве вредности. Цвет треба брати заједно с приперком, јер се врло ретко тражи без приперка. Треба је брати по сувом и лепом времену. Липов цвет је благог и пријатног мириса, а укуса је слузастог, сладуњавог и помало опорог.
Састав:
У липовом цвету има слузи, танина, етарског уља, хетерозида, шећера, гуме, воска, жуте боје, манитола и тартарата. У свежем цвету има етарског уља, носилац мириса липовог уља је сесквитерпенски алкохол фарнезол. У осушеном цвету има врло мало етарског уља. Танина највише има у приперку, он даје опорост чају од липе. Липов лист такође садржи слузи и осталих састојака који се налазе у цвету, па се за нужду могу употребити у исту сврху. И липова кора има много слузи.
У цвету и у листу има витамина Ц. Потпуно млад, тек отворен лист може да се користи и као поврће. У липовем семену има масног уља сличног маслиновом.
Липов цвет се употребљава најчешће у облику чаја, инфуза, за знојење, против грчева и за умиривање болова као врло благо средство. Користи се и против прехлада, хроничног кашља и пролива, као и за зацељивање опекотина и рана.
Липов цвет је најомиљенији народни чај.
Сматра се да је најделотворнији чај од ране или крупнолисне липе која цвета у другој половини маја. Липов чај делује на умирење грчева, на појачано знојење, помаже код обољења бубрега, органа за дисање, нервних слабости, душевне преморености и побуђује рад срца. Треба повремено да се користи јер код сталне употребе може да изазове оштећење срца. Олакшава дисање и смањује упалне процесе респираторног тракта. Особе под стресом пију је због изванредног умирујућег ефекта.
Припремила Ранка Тохољ
И пре него што почнете да користите и један од ових савета, консултујте свог породичног лекара.