Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Црна Гора је спремна да у парламенту поново покрене питање признавања независности Косова, ако Међународни суд у Хагу експлицитно оцени да је тај чин Приштине био нелегалан, каже у ексклузивном интервјуу за „Блиц“ Мило Ђукановић, који је у марту шести пут постао премијер Црне Горе. У разговору за наш лист у вили „Горица“ у Подгорици он објашњава зашто је његова земља признала Косово, када ће бити именован нови црногорски амбасадор у Београду, где је запео рад на двојном држављанству и зашто је евроинтеграција западног Балкана значајна не само за земље региона, него и за саму Европску унију. Он наводи да државној политици Црне Горе апсолутно постоји свест о одговорности за неговање најбољих међудржавних односа са Србијом.
- Врло упорно, у разговорима и са нашим колегама из Србије и са европским саговорницима потенцирамо значај динамичног проевропског развоја Србије за читав регион. Србија је највећа држава у региону. За све нас у тој композицији који желимо да дођемо до циља је важно да Србија буде или локомотива или барем у првом делу композиције, а не да буде у њеном другом делу јер као највећа тада реално успорава целу композицију. Ми смо за принцип регате. То што је Словенија некад предњачила било је подстицајно, данас то може бити Хрватска, сутра неко други. Мислимо да кад постоји здраво такмичење, макар се завршило и колективним проласком кроз циљ, то доприноси бољој динамици - каже Ђукановић.
Да ли се то плашите да ће вас Србија закочити на путу ка ЕУ?
- Ако кажете сви ћете заједно у ЕУ, чини нам се да ће темпо одређивати онај ко је најспорији, а боље је за све нас да темпо одређује онај ко је најбржи и ко ће да вуче и подстиче друге. Нисам мислио само на Србију. Видите шта се дешава у Босни. Колико ће ту тек требати времена да се кроз уставне промене или другачије дође до структура које ће Европска унија препознати као партнерске. Наша је зебња да би се прокламацијом новог приступа - сви идете у пакету - могли улењити у региону и да би то можда погодовало гласовима који се могу чути у ЕУ да је Европа уморна од проширења. А стратешки циљ Европе је уједињење. Други стратешки циљ је стабилност. Уједињење Европе значи трајна, квалитетна стабилизација западног Балкана, које, опет, нема без интеграције.
Добросуседским односима није допринело црногорско признање Косова?
- Бићу потпуно искрен, иако се то могло уочити и из медија, да су поједини европски и евроатлантски партнери често поручивали да би признање Косова био позитиван потез и у духу партнерства за које смо се определили. Али то није било пресудно за наш став. Ми ту одлуку нисмо донели напречац, напротив, дуго и озбиљно смо размишљали о томе. Зато нисмо одлучили дан после проглашења независности него тада када смо се осведочили да даљим одлагањем не можемо нити помоћи нити наудити и да стога треба ставити тачку на тему која је губитничка. Још од 1999. и Резолуције 1244 СБ УН нам је било јасно да је Србија изгубила све државне надлежности на Косову... И сам сам, у овој згради, био сведок када је Борис Тадић имао намеру да оде на сахрану Ибрахима Ругове и добио негативан одговор из Приштине. Више пута смо говорили нашим српским пријатељима да није рационално да настављају да воде политичке битке које су изгубили њихови претходници, једноставно да не троше енергију, своју и политичке јавности, на питањима која су дефинитивно добила епилог, негативан за Србију, као израз вишегодишње погрешне политике, те да се уместо тога окрену теми будућности Србије, њеној евроинтеграцији у којој и Србија треба да буде добитник. Знали смо да такав наш став неће наићи на разумевање у Србији у овом тренутку. Ипак сматрали смо да је овакав став поштенији и паметнији од јалове солидарности и подршке Србији да даље истраје у својој заокупљености историјом и учињеним грешкама.
Да ли је могуће преиспитивање одлуке о признавању Косова уколико закључак суда буде да је проглашење било нелегално?
- У дискусији у црногорском парламенту јасно смо рекли да је могућ поновни разговор о том питању ако Међународни суд да такав експлицитан став. Али, да будем искрен, такав епилог не очекујемо.
Србија тражи отварање три конзулата у Црној Гори?
- То питање биће уређено конзуларном декларацијом, на којој се ради. Ја верујем да ће се ићи према рационалнијем решењу. Црна Гора није просторно велика земља да би неко морао дуго путовати да искористи неки административни сервис. Ако би се тако посматрало, можда би Црној Гори у Србији било потребно и више конзулата јер је Србија просторно већа земља. Верујем да ћемо, полазећи од принципа реципроцитета, доћи до става да није неопходно множити трошкове дипломатског особља и да ће се ићи ка рационалнијем решењу.
Види ли се решење за проблем двојног држављанства?
- То питање је било пред решењем, али смо недавно од Србије добили одговор да не одустаје од стриктне примене решења садржаних у њеним законима. Одговор на овај проблем ће се наћи, али треба имати на уму да смо тек три године независне државе, да на ову тему и у овој фази имамо различите интересе и да не можемо сва отворена питања одједном затворити. Несумњиво, Црна Гора има наглашен интерес да у овим првим годинама независности и у фази учвршћивања темеља своје државе обезбеди отворену размену информација о стицању другог држављанства лица која су већ црногорски држављани.
За који дан амбасадор у Београду
Сада је остало да Црна Гора пошаље амбасадора у Београд. Када ће то бити и ко ће бити амбасадор Црне Горе у Србији?
- Председник Вујановић, председник Скупштине (Ранко Кривокапић), шеф дипломатије (Милан Роћен) и ја били смо свако у својим обавезама и нисмо стигли да о томе разговарамо, али очекујем да ће одлука бити донесена за који дан. Не могу да вам кажем ко ће то бити јер о томе још морамо да се консултујемо.
Да ли је Анка Војводић кандидат?
- Могу да кажем да је Анка Војводић била први кандидат, али су из Београда стигли сигнали да то за Србију није прихватљиво због околности да је, иако она ничим томе није допринела, проглашена персоном нон грата. За нас је госпођа Војводић била логично решење јер је њен рад од свих званичника и једне и друге државе, укључујући и министра спољних послова Србије, оцењен као веома добар. Коначно, јасно је да је одлука о ускраћивању гостопримства црногорском амбасадору у Београду однос Србије према одлуци Владе Црне Горе да призна Косово, а не однос према Анки Војводић. Ипак, поштујући дипломатску праксу да се и иначе, а посебно у оваквим ситуацијама, морамо договарати о решењима која ће имати проходност у земљи домаћину - окренули смо се другим кандидатима.
Пеђа Обрадовић, Тања Трикић Фото:О.Бунић
КОМЕНТАРИ