Врло популаран и утицајан, Малден се прихватио дужности председника Америчке филмске академије од 1989. до 1992. године, а иницирао је покретање серије поштанских марака „Легенде Холивуда” на којима легендарни ликови његових колега: Мерилин Монро, Џејмса Дина и Гарија Купера.
Увек је био врло поштован међу колегама, а глумац Мајкл Даглас, Малденов партнер у серији „Улице Сан Франциска”, изјавио је да је „Карл био велики глумац, отац и супруг, и диван колега” којег је обожавао, и додао: „Научио ме је да је глумац само део великог тима које ствара филмско или ТВ дело.”
Малден је био познат по студиозној припреми улога која је редитеље често чинила немима, био је препознатљив по квргавом носу који је ломио више пута играјући фудбал и кошарку, па се често шалио да је једини холивудски глумац кога нос квалификује за паркинг за хендикепиране.
Карл и његова супруга Мона имали су један од најдуговечнијих бракова у Холивуду – у децембру 2008. године прославили су 70 година заједничког живота, и две ћерке – Милу и Карлу.
И. Аранђеловић
Био је топао и скроман човек
Мира Адања-Полак и Карл МалденКарла Малдена сам упознала у Лос Анђелесу. Био је најбољи пријатељ, још и младости, са Дан Таном. Први пут сам га видела за његов деведесети рођендан када му је Дан Тана у свом ресторану приредио изненађење окупивши све његове блиске пријатеље, а да му то није казао. Били су ту Мејс Њуфелд, Еди и Лу Васерман, затим и три председника Америчке филмске академије. И ја сам била део тог изненађења као неко из овог нашег дела света која говори српски.
Изненадила га је камера која га је дочекала усред бела дана, када, заправо, у ресторану код Дан Тане руча са својим пријатељем и женом Моном.
Био је видно узбуђен, окружен бројним пријатељима који су, када је ушао у замрачен ресторан, упалили светла и гласно узвикивали: „Срећан рођендан”!
Необично спонтан, топао, ненаметљив и скроман, био је стидљив као да му је било непријатно што се сви око њега труде. Већ тада је поболевао. Имао је проблем са очима и већ „високе” године.
Причала сам му о свему што га је интересовало. Он је говорио једним помало архаичним српским језиком, некако топлијим и чистијим од онога којим данас ми говоримо. Био је изузетно учтив и одмерен. Његова жена Мона, са којом је у браку био 70 година, нежно га је чувала све ове године и  држала породицу на окупу.
Карл Малден је био јединствен у својој обичности. Када сам га видела следећег пута била сам позвана у кућу у којој живи. Тада је читава породица била на окупу, као код нас. Сви су говорили углас, сви су све хтели у исто време. Деца су јурцала по кући. Причали су о храни после великог ручка, он их је нуткао да понесу понешто кући да се и после засладе. Тада сам му дала књигу коју су му послали одавде сви који се презивају Секуловић, а он је мени поклонио своју биографију коју је назвао „Где да почнем”. Написао ју је са својом ћерком Карлом. Имала сам обичај да га позовем телефоном и распитујем се за његово здравље. Честитала сам му и рођендане.
Карл Малден је био тих и бистре памети, изузетно срдачан, са невероватним смислом за хумор. На свом рођенданском слављу признао је да је знао шта му спремају као изненађење, али није хтео да им поквари радост којом су желели да га  изненаде. Док је то причао, сви су се смејали до суза.
Сви смо знали да има много година, да се добро држи. Знао је то и он и често је збијао шале на свој рачун.
Памтићу сате које сам провела у тој кући као пријатне и топле, далеко од своје куће, који су ме и навели да направим још једну емисију за коју сам тада знала да ћу је емитовати после његове смрти.
Мира Адања-Полак