О саставу и употреби зове треба да знате да цветови зове, који се највише и користе, садрже етерично уље које има око 40 материја. У плоду су присутни гликозиди, танини, мало етеричног уља, шећер, воћне киселине, витамин Ц и Б. Сличног састава су и листови. Ова лековита биљка изузетно је богата гвожђем, натријумом, калијумом али и многим другим материјама, па је изврстан лек у случају прехладе, обољења бубрега, мокраћне бешике и пробавних органа.
Цвет зове се користи код грознице, синуса, стимулише рад знојних жлезда (у комбинацији са липом), чиме се снижава телесна температура. Од цветова зове припремају се чај и сок.
Чај се употребљава као средство за појачано мокрење и знојење, код неуралгије и ишијаса. Осим у медицини, плод се употребљава и у прехрамбеној индустрији за поправљање боје. Свежи плодови се користе и за пролећно чишћење организма.
Чај од цветова зове се користи за лакше излучивање мокраће, накупљене течности у телу, за лечење шећерне болести као и за чишћење крви, лечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, кијавице, оспица, шарлаха, тешког дисања, астме, код почетне туберкулозе и код свих реуматских болести.
Чај од зовиних цветова помоћи ће да се презнојите код било ког облика прехладе или грипа, што ће знатно олакшати болест. Суштина је у томе што се са знојем избацују све штетне материје које су довеле до болести. Чајеви од коре помажу код регулације столице и олакшавају мокрење, али мора да се помно и пажљиво дозира, јер претеране количине могу да буду опасне.
Зрели плодови зове су, такође, врло корисни. Поред многих других за здравље важних материја, ове бобице, када су потпуно зреле, имају више витамина Б него иједна позната намирница. Плодови зове се кувају било као компот или као џем. Лековито дјелују против несанице. Сок од свежих бобица користи се у лечењу неуралгије лица, за јачање, за благо регулисање столице, чишћење крви, умирење трбушних грчева, за побољшане апетита и циркулације.
Припремила Ранка Тохољ
И пре него што почнете да користите и један од ових савета, консултујте свог породичног лекара.