Збрињавање и интеграција
Према извештају Комесаријата за избеглице, Србија је од 1991. године упркос десетогодишњим санкцијама и економским проблемима, уложила велике напоре и средства и, уз помоћ међународне заједнице, успела да обезбеди збрињавање и интеграцију избеглица и расељених.
За прихват и збрињавање из буџета Србије издвојено је више од 250 милиона евра. Од тога 42 милиона за смештај у колективне центре и социјална давања, 72 милиона за здравствену заштиту и 150 милиона за образовање.
У тренутку када је у Србији било највише избеглица, више од 70.000 њих нашло је уточиште у 700 колективних центара. У преостала 74 центра данас живи око 4.500 расељених особа и још 1.300 избеглица.
До данас је, кроз различите програме интеграције, стамбено збринуто 30.400 особа у шта је Србија уложила 56 милиона евра. Највећу помоћ за ову намену обезбедио је УНХЦР. Последњих година водећу улогу у подршци програмима интеграције преузела је Европска унија.
За финансирање пројеката трајне интеграције из националног и општинских буџета у овој и наредној години биће обезбеђено четири милиона евра, а још толико кроз Национални инвестициони програм.
ЕУ је, ове године, избеглима и ресељенима у Србији наменила 16 милиона евра, а УНХЦР-а око 523.000 евра.
Централна европска банка обезбедила је 10 милиона евра за избеглице, које могу да отплаћују стамбене кредите, па ће захваљујући томе, као и средствима Фонда Војводине и помоћи страних влада, до краја године дом у Србији добити 1.000 најугроженијих избегличких породица.
Министарство за КиМ наставља изградњу кућа
Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић истакао је да то Министарство мора да настави изградњу кућа и поправку оштећених објеката на Косову. Ивановић је приликом посете селу Црколеж у општини Исток рекао да је забрињавајућа чињеница што у том селу нема деце и да је то најбољи показатељ реалног стања.
"Можемо ризиковати своје животе, али ће се мало ко усудити да доведе децу ако стање није безбедно. Развој овог села и краја базиран је на пољопривреди и сви морају да се оријентишу у том правцу", навео је државни секретар.
Према његовој оцени, стални притисак на буџетске установе и буџетско запошљавање није добро решење.
Ивановић је најавио одржавање семинара за општине Исток, Клину, Пећ, Косово Поље и Липљан, на којима ће се људи обучавати да напишу и одаберу пројекат који им може обезбедити запослење.
Села Црколеж, Бање и Суво Грло су, према речима државног секретара, од 1999. године прошли тежак период са много убијених и протераних људи, а изградња нових кућа даје наду и пружа основ за умерени оптизмизам. Ивановић је у Црколежу предао кључеве новосаграђене куће Малиши Тијанићу, а током дана ће посетити и Осојане, где ће уручити кључеве куће чију је изградњу финансирало Министарство, једној повратничкој породици, разговараће са повратницима у селу Кош и обићи манастир Будисавце у Метохији.
Неки су се и вратили
Косово пружа довољну сигурност за повратак расељених и избеглих особа, изјавио је поводом Међународног дана избеглица, 20. јуна, шеф мисије Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) на Косову Херман Штурволд, а пренео данас дневник Коха Диторе.
"Мислимо да је сигурност на Косову довољна за повратак расељених и у већини случајева нема разлога за страх", рекао је Штурволд.
Према његовим речима, "подршка и ангажовање институција Косова, али и међународних организација" довели су до повратка неких исељеника на Косово, док око 3.500 изражава жељу да се врати.
"Иако је већина избеглих отишла због последица последњег конфликта на Косову, косовско друштво је демонстрирало спремност да их прими и пружило им је јаку подршку", рекао је шеф УНХЦР-а на Косову.
Месић: Они су наши грађани
Председник Хрватске Стјепан Месић истакао је да та држава жели да се избегла лица што пре врате у земљу.
"Они су наши грађани и Хрватска може бити представљена у свету као зрела демократија само онда када њени грађани могу да са сигурношћу и у сигурности долазе у Хрватску, регулишу свој статус и враћају се у своје куће, градове и села", рекао је на Самиту лидера Централне Европе у Новом Саду председник Месић. Месић се са председником Србије Борисом Тадићем сагласио да постојање тајних оптужница и спискова осумњичених за ратне злочине делује дестимулативно на грађане Хрватске који се налазе у избеглиштву, а желели би да се врате на своја огњишта.
Хрватски председник је рекао да ће покренути питање постојања тајних спискова у Хрватској и тако охрабрити масовнији повратак избеглица.
PTC, PTB