Друго, постоје историјске чињенице и када се оне наглашено поричу или прикривају, то је знак болести једног друштва, без обзира на то која је држава у питању. Не знам зато како ће ново руковање председника Тадића и Месића у Новом Саду бити коментарисано у Загребу. Знам и гледао сам на ХРТ-у како је коментарисан концерт Лепе Брене у Загребу. Мој некадашњи колега из „Старта”, музички критичар Дарко Главан умилним је гласом и манијехским тоном реторике мало изгрдио Лепу Брену због некаквих фотки у маскирној униформи, а онда „опалио” Бајагу и Балашевића, који су „плаћали порез држави Србији у време рата против Хрватске, а нису у знак протеста против агресије на Хрватску емигрирали из Србије као што је то учинио Влада Дивљан”. Додуше, Главана не би требало превише озбиљно схватити, јер је човек ожењен мајорицом, односно бојником хрватске војне тајне службе, па му то даје сигурност у јавним наступима. Осим тога што се по граду хвали да спава са мајором, односно бојником. Но, два дана касније један други мој бивши колега из „Вјесника” Јосип Павичић у тексту у једном загребачком дневном листу такође анализира концерт Лепе Брене у контексту „лако ћемо са Лепом Бреном, шта ћемо са Југославијом”. По Павичићу је „Лепа Брена симбол некадашње Југославије против које су Хрвати увек били и која је Хрватима нанела огромно зло, против које су се Хрвати увек борили, иако су Хрвати створили Југославију”. Нешто се не сећам да је бивши уважени колега био против СФРЈ, запослио се у државном листу који је у заглављу имао назнаку да је то лист „Социјалистичког савеза радног народа Хрватске”. Плаћао је све намете држави и није емигрирао из Хрватске.
Два дана после један цењени хрватски историчар, повјесничар на државном хрватском радију говори о Људевиту Гају као српском шпијуну, у смислу да је Људевит Гај био шпијун књаза Милоша од 1848. године, за шта је добијао од српског књаза златне дукате. Испрва сам помислио да је реч о центархалфу Ибрахиму Гају из „Црвене звезде”, јер и он ради за лову, кад уважени историчар каже да он за своје тврдње има писмене доказе...
Због свега тога и неће бити лако председнику Тадићу када крене у узвратну посету Загребу. Када скоче сви аналитичари и коментатори са женама мајорима-бојницима и без њих. Уза све недаће и катастрофе које је изазвао рат, треба још преживети и провалу општих места. „Casus belli” није исти за Београд и Загреб, сценарији се мењају или изврћу. Виртуелно се надмеће са доказивим, витезови истине пишу историју, јавност је одавно изманипулисана, емоције и даље царују. Постоји и Павловљев рефлекс, онај ко пати, искрено или не, звезда је малих екрана, док дежурни трибуни кришом бришу сузе на приватним јахтама. Док радници у Србији леже на прузи, а сељаци тракторима блокирају Загреб, елита се сели на Јадран. У Сарајеву су ветерани и инвалиди рата полупали прозоре Скупштине БиХ, Хрватска је у територијалним споровима са Словенијом, са БиХ, граница са Србијом на Дунаву за Загреб није и дефинитивна, Македонија не зна како је зову у иностранству, а супруга некадашњег председника СФРЈ, госпођа Јованка Броз коначно је отворила душу.
Шта би, дакле, данас урадио Тито? Не би ни дозволио да до свега овога дође. Знам, многи ће рећи да је он главни кривац што је до свега тога и дошло. Али није дошло док је био жив, па још десет година после. Јер, том логиком да оптужимо и краља Александра?
Мирослав Лазански