Према његовим речима, број лица са спискова је константно смањиван. Најпре је на њима било 2.400, па 2.000 људи, да би сада тај број био знатно мањи. Реч је, наводи Векарић, о лицима која се терете за ратне злочине.
Саво Штрбац, шеф документационо-информационог центра „Веритас”, сматра да је Месићева изјава о тајним списковима и оптужницама једна врста манипулације. Према његовим речима, потенцирајући на ревизији поступака против оних који се терете за ратне злочине, Месић додатно плаши људе који би се вратили да живе у Хрватској.
– Био сам изненађен оним што је Месић рекао с обзиром на то да тајних оптужница нема. Мислим да је хрватски председник, заправо, поменуо тајне спискове. У прилог тој тези је и чињеница да су чак и неки хрватски министри говорили да нема тајних процеса и оптужница. Потпуно се слажем са њима с обзиром на то да и по нашем и по хрватском закону не постоје тајни процеси: ни истрага, ни подизање оптужнице, ни суђење. Овакви спискови, међутим, сами по себи не производе правне последице као што је, на пример, расписивање домаћих или потерница Интерпола – објашњава Штрбац.
По подацима Министарства правосуђа Републике Хрватске из маја 2004. године, према речима нашег саговорника, у раздобљу од 1991. до краја 2003. године, због ратних злочина у Хрватској укупно је пријављено 4.721 лице. Од овог броја, 1.730 је оптужено, 804 осуђено, док је 104 ослобођено или је оптужба одбијена.
„Веритас” је у новембру 2004. године, наводи Штрбац, дошао у посед „коначне” листе осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине који се воде пред хрватским надлежним органима, а коју је 1. септембра 2004. године сачинило Државно одвјетништво Републике Хрватске.
– На овом списку налазе се имена 1.993 лица од којих је под истрагом 830 (401 у прекиду), под оптужбом је 586, док је 577 осуђено. Међу процесуиранима највише је Срба из Хрватске, знатан број припадника бивше ЈНА и тек неколико из хрватске војске и полиције – наводи Штрбац.
Списак са овим именима, према речима нашег саговорника, Државно одвјетништво Хрватске је доставило међународним организацијама с обзиром на то да се Хрватска сусретала са критикама да се управо овим поступцима онемогућава и отежава повратак Срба.
Ухапшен, па пуштен
Бошко Покрајац ухапшен је 20. априла ове године на граничном прелазу Бајаково–Батровци због сумње да је учествовао у ратним злочинима. Пре овога, Покрајац је био у Хрватској четири-пет пута будући да је пословно сарађивао са неким фирмама у суседним земљама. До тада није никада имао проблема. У хрватском притвору провео је 27 дана, а на слободу је пуштен услед недостатка доказа.
М. Дерикоњић