Научите да ублажите стрес колико је то могуће. Вежбе, физичка активност или свакодневне кратке опуштајуће шетње представљају безбедне лекове. Препоручујемо: јогу, фитнес, велнес, медитацију, али ако то не можете или не волите, научите да правилно дишете. Одвојите десетак минута дневно за себе па седните и полако дишите дубоко, покушавајући да мислите само на дисање и да се мало искључите.
Стари савет пре него се узнемирите или изнервирате: удахните дубоко и избројте до десет. Видећете да на тај начин знатно ублажавате последице стресне ситуације.
Пушење се стално помиње као непријатељ дисајних органа и крвних судова јер смањује утицај кисеоника и доприноси запушењу крвних судова. Уколико не можете да престанете са пушењем, покушајте да смањите број попушених цигарета у току дана.
Мање соли уносити у оргнизам је веома битно јер слана храна задржава више воде у организму и ето већег притиска. Поред тога, слана храна умањује дејство лекова за кардиоваскуларни систем.
Спавање одмара и крвне судове и цео оранизам. Уколико нередовно спавате и спавате мање од шест сати дневно, ви као да пуцате право у своје срце. Недовољно сна повећава и нервозу, нестрпљивост, песимизам, хронични умор, стрес, а то су све узроци многих болести.
Лекове које вам је препоручио ваш лекар треба редовно пити. То се нарочито односи на лекове за притисак и срце јер они регулишу нормалан ритам рада срца. Нередовно узимање лекова за хроничне болести велика је грешка коју многи чине, а тако стварају услове за инфаркт, мождани удар и слично.
Напомињемо да се лекови за притисак не пију када је притисак одскочио на доле или на горе, него да се држи на потребном нивоу.
Исхрана се увек помиње уз савремене болести, јер због начина живота једемо нередовно и неравномерне количине, а то је штетно и по организам и по килажу.
Вежбање је тешко ускаладити са свакодневним активностима, али ако се потрудимо, онда је и то изводљиво бар неколико пута у току недеље. Смањите непотребно седење а чешће се прошетајте и урадите неку вежбу.
Телесну тежину треба одржавати док је задовољавајућа, а када почне да се повећава, крајње је време за акцију. Препоручује се мање хране, мање калоричне хране, више воћа и поврћа и више мањих оброка дневно.
Масноће можемо смањити скоро неприметно. Пређите на мање масна меса, на рибу, мање масно млеко, непуномасни сир и јогурт, користите више маслиново уље и резултати ће бити видљиви.
Смањите унос неких намирница - не морате их потпуно избацити из јеловника. У исхрани треба смањити количину артикала као што су со, шећер, слаткиши, кафа, газирана пића, пиво, алкохол...
Ово су били само неки савети који вам могу помоћи да помогнете и свом срцу и крвним судовима и омогућите им да раде нормално, а да их не преоптеретит.
Драган Цветковић