На варваринском мосту, у паклу бомби и гвоздених гелера, животе су изгубили: Сања Миленковић, Ратибор Симоновић, Милан Савић, Стојан Ристић, Војкан Станковић, Тола Апостоловић, Миливоје Ћирић, Ружица Симоновић, Драгослав Терзић и Зоран Маринковић.
– Овде на мосту се догодило нешто страшно, непојмљиво за здрав људски разум, а још мање за дубљи, морални, људски, хришћански разум, на свршетку 20. века – подсетио је владика Јован.
Председник Општине Варварин и отац убијене Сање Миленковић је у име породица жртава и грађана Општине Варварин захвалио свима који су дошли на помен НАТО жртвама.
Вук Драшковић је подсетио да је смрт за људе незаустављив тренутак и да „смо сви ми у реду за сахрану”, али да се „на мосту у Варварину није десила смрт него убиство”.
Гордана Милановић је у име Савета пројекта „Нато жртве туже за одштету” подсетила на мукотрпан пут заступања жртава и њихове родбине пред немачким судовима.
Р. Станковић
Сећање на страдале у Сурдулици
У присуству најмилијих, рођака, пријатеља и грађана у Сурдулици је јуче одржана комеморација поводом десетогодишњице НАТО бомбардовања Санаторијума у овој варошици на југу Србије. Тог кобног 30. маја 1999. године од више пројектила НАТО авијације у Санаторијуму у Сурдулици је погинуло 25 пацијената, грађана и особља, а више десетина тешко и лакше повређено.
Одајући пошту страдалима у бомбардовању минутом ћутања, паљењем свећа и полагањем цвећа присутни на комеморацији, уз осуду овог безумног чина, изнели су јединствен став да се ова трагедија страдања недужних грађана не заборавља уз поруку да се овакав злочин никада ни на ком месту не понови.
Јовану и Новици Савићу је у бомбардовању Санаторијума погинула тетка. У знак поштовања и сећања на теткину љубав и пажњу и они су дошли на дестогодишњи помен.
После бомбардовања, рушења и великог оштећења објеката Санаторијума и специјалне болнице, један део ове специјалне здравствене установе на југу Србије је недавно саниран и оспособљен за лечење грађана.
А. Д.
Деценија новопазарске трагедије
И данас ће се Новопазарци окупити да запале свеће и положе цвеће на спомен-обележје у Улици Стевана Немање, где је пре тачно десет година, 31. маја 1999, НАТО бомбардер усмртио 11 цивила, становника овог града, а 35 теже и лакше ранио.
Од баченог НАТО пројектила на стамбену зграду страдали су: Дејан Милошевић, Ђорђе Пантовић, Драган Симовић, Драгомирка Биорац, Рацо Вранић, Звездан Јајић, Марко Роглић, Голуб Ратковић, Миодраг Никић. Владан Симић покушао је да телом заштити свог синчића Марка. Обојица су пронађени у рушевинама. Били су цивили. Најмлађа жртва, мали Марко Симић са свега две године и 11 дана, својом смрћу опомиње војсковође што је његов невини дечји живот сврстан у легитимне циљеве бомбардера и што није заштићен.
Бомбе су тада покидале и телефонске везе и порушиле мостове. Слика стравичног злочина у Новом Пазару свету је приказана тек после два дана. Трагедију у Новом Пазару сустизали су друге, па је и до сада остао утисак да је и званичници помало заборављају.
С. Б.