Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Празник Вазнесења Господњег, који се увек обележава четрдесетог дана по Васкрсењу Христовом, обележавају све православне цркве и верници. Вазнесење Исуса Христа, у српском народу познато као Спасовдан, везује се за празновање Васкрсења, најзначајнијег дана у хришћанској вери.
Празник се обележава и као крсна слава Београда.
Обележавање славе Београда почиње литургијом у Вазнесенској цркви која је посвећена том догађају, једном од најважнијих у Новом завету и забележеном у Јеванђељима као дан када је Исус Христос завршио свој боравак на земљи и "вазнео се на небо".
Београд је за градску славу узео Спасовдан у спомен на 1403. годину када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио престоницом Србије.
Та слава је обновљена 1993. године када је за Спасовдан улицама Београда прошла литија, први пут после 46 година.
Сматра се да многи обичаји везани за тај празник потичу још из предхришћанског времена. Најпре је Спасовдан био многобожачки дан празновања "главног четвртка у години".
Громовник Перун тукао је, по веровању, громовима и градом летину, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци штитило усеве.
Према саопштењу Архиепископије београдско-карловачке, обележавање славе Београда и цркве Вазнесења благолословио је заменик патријарха Павла, митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Спасовданска литија
Празник Вазнесења Господњег обележен је у Београду архијерејском литургијом у Вазнесењској цркви и традиционалном спасовданском литијом којој су се на улицама, уз у молитву за напредак главног града Србије, прикључили на стотине Београђана, поштовалаца вере и традиције.
У литији су учествовали представници градских власти на челу са градоначелником Драганом Ђиласом и председником Скупштине града Александром Антићем, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина са члановима Крунског савета, представници Војске Србије, коњице МУП-а Србије, вероучитељи, професори и наставници, лекари и спортисти.
Архијерејску литургију служио је епископ аустралијско-новозеландски Иринеј са епископом Атанасијем хвостанским који је, у име патријарха Павла и његовог заменика митрополита црногорско-приморског Амфилохија, честитао празник братству Вазнесењске цркве и грађанима Београда.
Уз подсећање на поруку данашњег празника Вазнесења, који је успомена на четрдесети дан по Васкресењу Христовом који се тада вазнео на небо и "сео с десне стране Бога Оца", и симбол узрастања изнад овоземаљских вредности, епископ Атанасије је поручио да то узрастање значи и неуништиву наду и веру у будућност.
"Наш први градоначелник деспот Стефан Лазаревић знао је на којим темејима треба зидати и он је темеље Београда поставио на Христовој истини", рекао је епископ Атансије поручивши да људи данас у заносу своје охолости заборављају на најважније чињенице живота записане у Јеванђељу.
Према његовим речима, празничне молитве упућене су свима који у Београду живе и који "нама руководе и доносе одлуке".
Часни крст манастиру Гомирје у Хрватској
Епископи су служили и славски обред и пресекли славске колаче Вазнесењске цркве и Скупштине града, а потом су се у литији упутили традиционалном трасом улицама Београда.
Молитвена поворка, коју су предводили двојица епископа у пратњи свештенства Архиепископије београдско-карловачке, кренула је из црквене порте у предвиђено време, праћена звонима цркава свих градских и приградских насеља.
У Спасовданској литији ношен је и Часни крст који је ове године на Васкрс био положен на плочу Миропомазања и Гроб Господњи у Јерусалиму.
Часни крст ће, по благослову митрополита Амфилохија и епископа горњокарловачког Герасима, бити дариван манастиру Гомирје у Хрватској где предстоји сабор омладине у коме учествује око хиљаду деце из епархија СПЦ у Хрватској и расејању.
Поред јерусалимског крста, два крста Вазнесењске цркве и шест барјака с централним барјаком Београда из 1938, који традиционално предњаће у поворци, улицама престонице прошла је икона Спасовдана и копија иконе Тројеручице, поклон манастира Хиландар Вазнесењској цркви.
Празник Вазнесења симболично указује на стално уздизање и напредак - вазнесење из пепела и неуништиву наду у веру и будућност.
Вазнесење Господње догодило се у Витанији, на Маслинској гори, два километра од Јерусалима на путу за Јерихон, где је Христос окупио своје апостоле, а потом се вазнео на небо да би сео са десне стране Бога Оца.
Према Јеванђељима, Вазнесењем се завршава Христов боравак "у телу на земљи", ради спасења људског рода.
Молитва за поштеду од страдања
Празнична поворка прошла је уобичајеном трасом - улицама Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша и Српских владара, до Теразијске чесме где се први пут зауставила, уз молитву за здравље Београђана.
После улица Кнез Михаилове и Краља Петра Првог поворка се зауставила испред Саборне цркве, уз молитву за поштеду од страдања, мир и напредак.
Поворка се трећи пут зауставила у цркви Вазнесења, одакле је кренула, затворивши круг, чиме се симболично Београд окружује заједничком молитвом.
У порти храма Вазнесења, као и сваке године, служен је помен пред гранитним крстом, спомеником Београђанима, који су на том месту страдали 1941. у немачком бомбардобању српске престонице.
У Улици краљице Наталије из поворке се издвојила делегација градске управе која пренела славску икону, жито, колач и свећу Београда у зграду Старог двора.
На вечерњем славском пријему у старом двору Обреновића и ове године су домаћини градске власи и градоначелник Драган Ђилас.
РТС