Познато је да цркве, конаци, други објекти у манастирском комплексу нису настајали у исто време и да су под широким зидовима и калдромом сачувани вредни остаци минулих времена. Тако су рецимо, приликом копања канала за грејање цркве, обновитељи наишли на остатке старог здања из времена Светог Симеона и Саве, чак су сачувани и читави делови фасаде, живопис. Покушавајући да реконструишу време и начин настанка, стручњаци су дошли до констатације, упоређујући и са приказима манастира на старим бакрорезима и иконама, као и описима у књигама, да су та нова открића управо из времена када су овај манастир обнављали Свети Сава и његов отац.
Поменимо да је последњих година пуно тога урађено, реконструисан је и оронули пирг светог Ђорђа, јер је претила опасност од потпуног рушења. Завршен је јужни део манастирског комплекса и уређене су просторије јужне мале библиотеке са књиговезницом. Штампарија за отискивање бакрореза је на првом спрату, где је и простор за излагање манастирских уметнина, а на другом се налазе келије монаха. Адаптација је прилагођена архитектури здања на Светој Гори. У току су активности на преуређењу старе житарнице у гостопријемницу, биће преуређен и бели конак са аутентичним ћелијама из 1598. године, што је реткост и на Светој Гори. Такође је струја заменила петролејке. Агрегати су изван манастирског комплекса, тако да нема буке, а у цркву и ћелије уведено је грејање, које је заменило пећи на дрва. У јуну се очекује да буде отворена и нова гостопријемница.
Обновом ће бити обезбеђена сигурна заштита ризнице манастира Хиландара, у којој је непроцењиво благо српског православног народа. Када започети радови буду завршени, српска царска лавра Хиландар, манастир над манастирима, заблистаће новим сјајем и зрачити непролазним вредностима.
Љиљана Синђелић Николић