Милена Павловић Барили је најзначајнији представник надреализма у српском сликарству. Рођена је у Пожаревцу 5. новембра 1909. године, као једино дете Данице Павловић и италијанског композитора, музичког критичара, песника и путописца Бруна Барилија. Сликарско образовање стекла је најпре у београдској Уметничкој школи, а студије сликарства наставила је у Минхену. Најзначајнији део њеног уметничког опуса настао је ван граница Србије, одакле је Милена отишла у рано пролеће 1930. године. Скоро читаву деценију је својим животом и радом била везана за западноевропске уметничке метрополе - Лондон, Париз и Рим, где се дружила и излагала с најистакнутијим представницима европске уметничке авангарде. За живота је створила преко 300 радова, много скица и цртежа. Данас се многа њена платна налазе у Пожаревцу, у Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму. Писала је и поезију, али и у њеним стиховима препознатљиви су сликарски елементи. Она у Њујорку, марта 1940. записује „Ти си вал што се пропиње високо тражећи звезде у висини неба“... У Америци се бавила и комерцијалним дизајном, пре свега као илустратор модних журнала и часописа за уређење ентеријера и екстеријера. Према речима ликовних критичара њена дела су магична и онострана. Тај осећај се нарочито продубљује у сликама изложеним априла 1932. године у париској галерији, а дефинитивно ће се уобличити током наредних месеци у Италији, да би октобра исте године, отварајући римску уметничку сезону, Миленина изложба била оцењена као догађај који је усијао пера најугледнијих ликовних критичара градова на Тибру и Сени и допринео да њено име заузме странице европских новина. На свом уметничком путу, Милена Павловић Барили прво среће Немце, сликара Де Кирика, који има утицаја на њен рад (делови платна остају непокривени), а симболи су јој између сна и јаве, женски, сетно љупки ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, арлекини, бисте, лепезе, птице... У слављењу античке митологије и њено дело је својеврсна порука... Према легенди, Додонска звона на храстовима, у Зевсовом пророчичту, у Епиру, када су одзвањала служила су за прорицање. Ту пророчанску звоњаву као да непрестано слушамо кроз Миленине меланхоличне слике...
Преминула је трагично 6. марта 1945. године.
Милена Глувачевић