Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
У Спомен-храму Светог Саве на Врачару обележава се празник Спаљивања моштију првог српског архиепископа, крсна слава највећег православног храма на Балкану и 70 година освећења темеља врачарске светиње. Свету архијерејску литургију служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Амфлохије је пресекао славски колач Спомен-храма уз саслуживање епископа хвостанског Атансија и аустралијско-новозеландског Иринеја, у присуству представника државе, општине Врачар, добротвора и ктитора.
У једном од највећих православних храмова на свету митрополит црногорско-приморски је истакао да из праха Светог Саве израста величанствена грађевина српског народа, који је имао срећу да за утемељиваче државе има свеце - Светог Саву и Светог Симеона Мироточивог. Амфилохије је у беседи истакао да славни потомци обавезују српски народ и да се ниједан народ не може сматрати зрелим док не почне да рађа свете божје људе.
"Радујемо се што нас је Бог обдарио свим тим великим-дивним плодовима и изданцима, али посебно се радујемо што нас је обдарио свецима, праведницима, преподобнима, мученицима и што је међу њих као дрво плодоносно засадио светог оца нашега Саву и све нас сабрао око њега", рекао је Амфилохије.
Устаници носили заставе са ликом светог Саве
Свети Сава сахрањен је у манастиру Милешева код Пријепоља. У средњовековној Србији мошти светог Саве имале су велики значај, нарочито у време турског ропства. Народ се окупљао над моштима свога светитеља да тражи утеху и лек. Бојећи се, да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан паша Београдски наредио је да се мошти првог архипеископа аутокефалне српске цркве пренесу у Београд, и на Врачару спале 27. априла (10. маја) 1594. године.
Основни разлог за спаљивање моштију светитеља је, како наводе историчари, устанак Срба у Банату 1594. године под вођством митрополита вршачког Теодора.
Забележено је да су устаници носили заставу са ликом светог Саве, па је појава његовог лика на ратним заставама условила одлуку турског паше.
Међутим, спаљивањем моштију светитељевих, паша не само да није угасио свест о светом Сави у народу него ју је још више укоренио. Тело светитеља је спаљено, али је из тог пламена изникла нова снага која је и данас присутна у српском народу и његовом приступу православној вери.
Српска православна црква слави празник Спаљивања моштију светог Саве 27. априла по црквеном, а 10. маја по грегоријанском календару.
РТС